Хладно сунце

Свет се клања идолима на сваком кораку и сваком месту. Клања се створеном, а презире творца. Клања се свему што на било који начин може употребити на задовољење страсти и пожуда: злату и сребру, новцу, стварима, храни, блуду и на њима заснованој индустрији измишљених потреба, али не само стварима; идолишта се подижу и у уметности, култури, медијима, спортским дворанама и на стадионима, тим аренама модерног гладијаторства, музичким спектаклима и фестивалима психоактивних супстанци и блуда, настраности свих врста. Окултизам као духовност новог’ века са свим својим делима и конфесијама као што су гатарије и врачања, магије свих боја и варијетета, биоенергетски вампиризам, јога, спиритизам и разговори са мртвима, астрологија итд.  Колике само тираже бележе „Хари Порет“, „Господари прстенова“ и сличне опскурне фасцинације демонских маштара и њихових маштарија насупрот животодарној, лековитој и истинитој речи Божијој.
Колики милиони живих мртвака похватаних у замке непостојећих светова и потом духовно погубљених, изомбираних бауља улицама мегалополиса на свим меридијанима. Курварством и блудом, нетрпељивошћу и мржњом разорени бракови, руше саме темеље људске заједнице. На место Богом благословене брачне заједнице мушкарца и жене болесним пропагандним кампањама људима се намећу сваковрсна против природна изопачења попут хомосексуалних међусобних смешанија мушкараца и лезбејске заједнице. Ова се изопачења озакоњују насилничким и бруталним уграђивањем у правне системе тзв. демократских друштава и држава. Хомосексуализам све више постаје политичка категорија и један од критеријума опште друштвене прихватљивости на глобалном нивоу. Непослушност деце према родитељима извор је рушења вертикале човечанства; непослушношћу и самовољом разорене школе сведоче да је стигло време горких плодова. Родитељи су на самом дну лествице вредности, баш као и брак и породица у целини. Породични живот и породични односи уређују се лажним законима који подстичу бујање зла у овим заједницама, а такве лажне законе штите и спроводе опуномоћене агенције које родитеље претварају у таоце дечијих хирова и распојасаности. Тзв. „планирање породице“ претворило се у крвави обрачун са нерођеним потомством у бојно поље милиона покланих, нерођених људи којима као сировином тргује незајажљива индустрија лепоте и профита.
Криминал, наркоманија и алкохолизам, проституција, педофилија, трговина људима и њиховим органима постају главни коридори којима профит хрли власницима људских судбина, среће и несреће, живота и смрти.
Добро упаковане, медијски предложене лажи и обмане индустрија забаве гутају душе милиона огрезлих у незнању, а незнање – оно не оправдава, незнање не одлаже извршење, а извршење је како ствари стоје већ у току. Еугеника је практично ушла на невидљива, али велика врата у живот на свим континентима; настрана и криминална теорија о наводном побољшању људске врсте сведочи да људи  који су себе прогласили Боговима и господарима живота и смрти нису никако уобразиља оних који бунцају о торијама завере, они постоје и финансирају истраживања у области генетичког инжењеринг, друштвеног, менталног и сваког другог инжењеринга, локалним ратним сукобима, успут и веома скупим не може се унапредити раса у жељеном обиму и степену, зато су ту лабораториски вируси и вакцине против њих, вештачки изазване епидемије  и пандемије, запрашивања из авиона сваковрсним агенсима и небројене друге методе и технике тровања човека и његовог животног простора; генетски модификовани организми за људску и животињску исхрану.

А медији?

Најгласовитији сведоци, али и покретачи наше духовне,  културне, менталне и сваке друге урушености, јесу медији.

Погледајмо садржаје наших домаћих серија, ток шоу емисија, завиримо у часописе, магазине, па и дневну штампу?  Прочитајмо коју књигу савремених писаца? А тек домаћа филмска продукција? Права академија псовки, неморала, блуда, изопачености сваке врсте, суштинско дно, празнина, ништавило.

У тој лудој трци саблазни незаостаје ни позоришна сцена, кажу, они само тумаче реалност. Нигде и ништа без псовке.

Главни актери и јунаци по правилу су људи стропоштаних моралних вредности, склони изопачењима и противприродним навикама, ликови са маргине живота, из света криминала, блуда, хомосексуализма, наркоманије, тзв. „звезде са естраде“ којима медији омогућавају статус друштвено признатих и прихватљивих вредности.

У овом псеудо-културним садржајима, а по оној старој народној изреци „чега се паметан стиди, тиме се будала поноси“ изопачење, неморал и псовање представљени су као културни бренд Србије и срБског народа.

Почнимо од наметања ауторитета новим генерацијама. Грађења и пропагирања победника, првака, објекта дивљења који заузима трон Бога у очима младих генерација. Обратите пажњу на генерације које тек стасавају. Примећујете ли ко су њихови узори, шта су теме њихових разговора, шта је то што представља њихова интересовања?

Телевизија је Ваш најгори непријатељ у васпитавању детета. Ријалити програми, попут „Великог брата“, „Фарме“, и осталих ступридних садржаја који пропагирају живот под надзором „свевидећег ока“, које се користи као лого самог ријалитија и нама очигледно још увек није довољан разлог за бојкот истих. Затим, нарушавање вредности живота, исмевање морала, части и врлине у текстовима песма „популарних“ васпитача и идола младих генерација. Лажне патриоте, иза којих се крију криминалци, узор су срБске омладине. Зло и изопаченост, постало је уобичајена и опште прихваћена дисциплина у вредновању људских особина. Ствари неједнаке и у срећнија времена ствари које су представљале срамоту, данас су прихваћене као једнаке, нормалне, уобичајене, чак и понос, начин профитирања, срамне индустрије, јавне трговине белим робљем, све има свој бар-код и цену.

Наша највећа трегедија је у томе што не знамо чиме требамо да се поносимо, а чега да се стидимо.
Наша земља је изнедрила толико умова, поклонила човечанству толико великих имена и дела, којима можемо да се поносимо, бар поштујемо, ако не можемо и не умемо да допринесемо слави срБског имена колико су они. Ми Срби барем имамо толико узора, само су нам очи заслељене тренутним светлуцањем кича и шунда и питање је, хоће ли нас та тренутна мрачна светлост заувек ослепети или ћемо ипак успети да прогледамо?

Имамо ли снаге и воље да се вратимо на прави пут или одлучујемо да се препустимо у канџе Новог светског поретка и заувек изгубимо свој идентитет?
Ми бирамо!