Америчка ГМО база на Космету

Амерички ГМО картел пре неколико година отворио је на подручју јужне српске покрајине, Косова и Метохије, базу која се искључиво бави изучавањем, складиштењем и производњом генетски модификоване хране, семена и разних заражених супстанци.
Америчка ГМ база налази се на подручју Метохије, у близини Пећи.

ЗАРАЖЕНА АМЕРИЧКА ХРАНА
У склопу базе налазе се складишта у којима је у највећој мери заступљена генетски модификована соја. Из ГМ базе на Космету транспортује се генетски модификована храна у централну Србију, Црну Гору и Македонију. Први корисници такве заражене америчке хране су становници Јужне српске покрајине. На тај начин, постојањем ГМ базе, амерички ГМО картел има једно од највећих складишта генетски модификоване хране и семена, врши ГМ испитивања и експерименте над животињама дајући им такву храну како би се виделе реакције и последице над њиховим организмима.
ГМО базу обезбеђују америчке снаге КФОР-а, као и сва друга америчка складишта и лабораторије на Косову и Метохији. Американци су успели на два начина да затрују Космет, прво бацањем бомби са осиромашеним уранијумом за време НАТО агресије 1999. године, а потом и сејањем генетски модификоване хране.
Ово је само још једна потврда да ГМО картел у Србији достиже своју пуну снагу. Нажалост, ГМО картел има све већу подршку политичара из владајућег режима и бизнисмена који су ушли у дил са ГМО картелом, а добили су задатак да тај картел јачају и према бившим земљама Совјетског Савеза. На удару ГМ картела у том региону највише је Украјина.
Надамо се да ће бити спречена употреба и коришћење генетски модификованих организама у исхрани и у пољопривредној делатности на територији Србије и да ће то подржати у Скупштини Србије, али нажалост постоји могућност ће власт и овог пута под спољним утицајем попустити и направити нову штету својим грађанима и будућим покољењима, тако што ће учествовати у њиховом тровању.
С једне стране постоје чврста уверавања да Закон којим се забрањују производња и промет ГМО у комерцијалне сврхе у Србији неће бити ускоро мењан.
Међутим, САД траже да Србија прихвати генетски модификовану храну као услов за улазак у „Светску трговинску организацију“ (СТО). Познато је да је услов за улазак у Европску унију чланство у овој организацији, а Србију је употребом ГМО уценио приликом доласка у Београд и амерички потпредседник Џозеф Бајден.

СВЕ ВИШЕ ХРОНИЧНИХ БОЛЕСТИ
И у самим САД-у постоје организације које упозоравају на деловање ГМО картела и на штетност коришћења генетски модификоване хране.
Америцан Ацадемy оф Енвиронментал Медицине (ААЕМ) апеловао је на лекаре да преписују дијете без ГМ хране за све пацијенте. Они наводе да истраживања на животињама показују убрзано старење и неплодност. На тај начин амерички картел се бори и за смањење броја становника непожељних нација зарад сопствених интереса. Такође постоји могућност да генетски модификована храна може да остане у организму и да проузрокује дугорочне проблеме. Убачени ген у генетски модификованој соји, на пример, може изменити бактерије које живе у нама. Такође, у крви трудних жена и нерођених фетуса пронађени су токсични инсектициди произведени у ГМ кукурузу. Проценат Американаца са три или више хроничних болести порастао је са девет одсто на 13 одсто за само девет година, у порасту су и алергије на храну, као и аутизам, репродуктивни поремећаји, проблеми са варењем итд. Иако не постоји довољно истраживања да потврди да је генетски модификована храна узрок свих ових обољења, морамо нешто учинити да би се заштитили јер су нарочито угрожена деца.
Такође, „Америчка асоцијација за јавно здравље“ осудила је коришћење генетски модификованог говеђег хормона раста, зато што млеко из третираних крава има више хормона ИГФ-1 који има вишеструко нежељено дејство, између осталог потенцијални је изазивач канцера (канцер дојке код жена).
ГМ полен и семенке биљака могу да путују ношене ветром или преко инсеката, тако да је немогуће имати изоловане ГМО усеве. ГМО контаминација изазива економске губитке за органску производњу, за фармере који се боре да задрже своје усеве чистим.
Највише генетски модификованих усева су пројектовани да буду толерантни на одређене хербициде и на третираном земљишту остају само ГМ усеви (по правилу компанија која продаје ГМ семе, истовремено продаје и свој хербицид, с обзиром на то да су ГМ усеви једино отпорни управо на тај хербицид). Управо се то дешава на подручју Србије. Ово је довело до тога да фармери све више употребљавају хербициде, тако да ГМ храна садржи више токсичних остатака тих хербицида, што се може повезати са све већом стопом стерилитета, хормонским поремећајима, урођеним аномалијама и канцером.
Последњих година употреба хербицида у САД-у се вишеструко увећала. Мешањем гена неповезаних врста генетски инжењеринг доводи до мноштва непредвидљивих споредних ефеката. Првенствено се мисли на нове токсине, канцерогене и нутритивне недостатке.
Већина здравствених и еколошких ризика од ГМО, као и сигурносне процене су игнорисане од стране влада многих земаља. Разлог је у великој мери политички. Америчка агенција за храну и лекове (ФДА) не захтева студије безбедности, не обавезује обележавање генетски модификоване хране и омогућава компанијама да своју ГМ храну пусте на тржиште чак и без обавештавања Агенције. Ангажују се стручњаци за израду студија о ГМ храни који су у суштини плаћени од тих истих биотехничких компанија да би резултати били искривљени, тако да су њихови извештаји непрецизни и уопштени.
УГРОЖЕНА СРБИЈА
Научници који открију проблеме са ГМО су нападнути, прете им отказом и укидањем финансија. Покушај медија да изложе проблеме често је цензурисан, што је случај и у Србији.
ГМО усеви, а са њима повезани хербициди, могу нашкодити птицама, инсектима, водоземцима јер загађују водене ресурсе и земљиште.
Пољопривредне методе које се користе у земљама у развоју довеле су до повећања приноса од 80% и више, али не и ГМ, у просеку се не повећава принос уопште. ГМО усеви не могу на глобалном нивоу смањити глад и сиромаштво, побољшати исхрану, здравље, и рурални живот, нити повољно утицати на животну средину.
Напротив ГМО преусмерава новац и ресурсе који би иначе били потрошени на далеко сигурнији, поузданији и одговарајући развој пољопривреде.
Циљ избегавања генетски модификоване хране је да се достигне критична тачка како би је прехрамбене компаније избациле из употребе. У Европи, на пример, критична тачка је постигнута 1999. године одмах после велике маркетиншке кампање, која је упозорила грађане на потенцијалне опасности, што је имало за последицу да за само недељу дана скоро све највеће компаније избаце ГМО.
У САД-у је 2006. године дошло до „побуне“ потрошача против употребе говеђег хормона раста рБГХ или рБСТ код крава, што је имало за последицу да су велике компаније, као „Старбакс“, „Вол Март“, „Крогер“ (укупно око 40 одсто највећих млекара), избациле тај хормон из својих млечних производа и млека.
Али зато амерички ГМО картел делује у Европи, а нарочито у овом региону Балкана. Мета им је Србија. Са генетски модификованим организмима америчке компаније, као и њихови сателити, у Србији прво су „нагризли“ северне и западне делове наше државе, тачније, Банат, Бачку, Срем, Мачву и Златиборски округ, а сада и подручје Косова и Метохије. У овом тренутку мини центри ГМО картела су у Београду, Новом Саду, Шапцу, Ужицу и Приштини. Ту је осиње гнездо ГМО картела, уз поменуту базу на Метохији.

УЖАС!!! БОРИС ТАДИЋ СЕ ЗАЛАЖЕ ЗА ГМ ХРАНУ!

Присталице ДС-а, да ли укључујете мозак или само механички климате главом на сваку реч монструма који вас је уценио и купио?!

ДА ЛИ СТЕ СВЕСНИ ШТА ЗНАЧИ ЛЕГАЛИЗОВАТИ ГМО?!

-Значи нестанак Србије као државе и Срба као народа!

ГМО је узрочник низа болести које се третирају као “неизлечиве“,  они који преживе остаће стерилни у трећој генерацији, а то би значило истребљење нације!

ИНФОРМИШИТЕ СЕ, НЕ ДОЗВОЛИТЕ ОВОМ ЧОВЕКУ ДА НАС УНИШТИ!

НАЈНОВИЈА ИСТРАЖИВАЊА: „КРАЈЊИ РЕЗУЛТАТ ГЕНЕТСКИ МОДИФИКОВАНЕ ХРАНЕ ЈЕ СМРТ“

Заједнички експеримент у склопу неколико института и научника открили су да хрчци храњени са генетски модификованом храном производе потомке који нису у стању да произведу четврту генерацију потомака.
Научник Алексеј Суров је описао експеримент где су посматрали понашање хрчака,њихово добијање на тежини и наталитет у неколико генерација. После рођења друге генерације хрчака, приметили су спорије стопе раста и сексуалне зрелости. Следећа генерација је била стерилна.

Технички, крајњи резултат ГМО би био крај глади у свету, јер не би било више људи.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Руски научници нису једини који су упозорили на здравствене ефекте које проузрокује генетички модификована храна. Не заборавимо на научнике који су били отпуштени одмах након што су открили серије здравствених болести или симптома на животињама хранећи их генетски модификованом храном.

Верујући у потенцијал ГМ хране, Игнацио Чапела и Арпад Пустаи експерти за биљке које су генетски модификоване, одлучили су да спроведу прво независно истраживање на животињама које се хране генетски модификованом храном.

Истраживања су показала симптоме као успорен раст, оштећење имуног система, крварење желуца, абнормални и потенцијални канцерогени раст ћелија у цревима, оштећење крвних зрнаца, изобличене ћелијске структуре у јетри, панкреасу и тестисима, промена на експресији гена и метаболизму ћелија, јетре, бубрега, делимично атрофирана џигерица, мање развијене органе, смањени дигестивни ензими, висок шећер у крви, упала плућа, повећана стопа смртности и већи морталитет потомства.

(Додајемо да ГМ храна изазива преко 65 најопаснијих болести!)

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Свет посматра Монсанто и америчку власт како промовишу раст и континуирану експанзију њиховог генетски модификованог програма. Они су патентирали свиње, лососе и друге врсте и пројектовали њихове гене да се произведе потомство са више меса.

(Али такве животиње су и резервоари хормона, антибиотика и других шкодљивих синтетичких супстанци.)

75% прерађене хране у свету садржи неки облик генетски модификованих састојака. (У Северној Америци ти проценти иду и преко 90% садржаја ГМО за производе у конвенционалним супермаркетима!) Да ли смо спремни да ризикујемо животе наше будуће деце и унучади да би открили да се ови симптоми не показују само на животињама? Која је вероватноћа да ћемо искусити исте здравствене проблеме на нама самима, док будемо конзумирали још више генетски модификованих организама против наше воље?

Да ли они покушавају да нахране свет или желе да контролишу популацију тако што ће редуковати бројност човечанства? Монсанто и ФДА могу да одговоре на ово. А да ли ћемо ми сазнати одговор?

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Руски научници су доказали да генетски модификовани организми убијају сисаре, тако што животиње хранећи се генетски модификованим намирницама губе способност за репродукцију.

То су показали следећим експериментом:
У прву групу нису додали ништа, хранили су их намирницама коју користе на фармама, друга група је храњена са сојом која није садржавала ништа од ГМ састојака, пронађена је са великим тешкоћама у Србији, трећа група је храњена са неким од садржаја ГМ организама, а четврта са повећаном количином ГМО.
Добро сте прочитали, само још понегде у Србији, али не свуда постоји соја која није генетски промењена. (У исто време, ГМ соја, кукуруз, сунцокрет, уљана репица и друге ГМ сорте шире се по Србији, нарочито Војводини, где је утврђено да је преко две трећине соје већ генетски модификовано.)

Пратили су њихово понашање, добијање на тежини и рађање младунаца. Првобитно, све је ишло глатко. Међутим, приметили су прилично озбиљан симптом када су изабрали нове парове од њихових младунаца и наставили да их хранимо као и раније. Њихова стопа раста је била спорија и постигли су своју сексуалну зрелост знатно касније.

Када су добили њихове младунце, опет су формирали парове, сада треће генерације. Нису успели да добију младунце од парова који су храњени генетски модификованим намирницама.

Доказали су да су ови парови изгубили способност да створе сопствене младунце, каже др Алексеј Суров.
Само престанак коришћења ових намирница може довести и до престанка свих ових симптома.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Лево је нормалан миш, а десно је миш који је потомак родитеља храњених са ГМО.

Прво долази до смањеног раста примерака који преживе (а угине и преко 50% потомства), а потом долази до потпуног стерилитета од треће генерације.

Сходно томе, научници сугеришу изрицање забране за употребу генетски модификоване хране, све док не тестирају њихову свеобухватну сигурност.

Резултати руских научника поклапају се са истраживањима колега из Аустрије и Француске. Када је француски научник доказао да је генетски модификован кукуруз штетан за сисаре, Француска је истог тренутка забранила производњу и продају.

Професор Нилс Скакебек, са универзита у Копенхагену, описао је проблем толико важан као и глобално загревање, упозорава да пораст нивоа мушког стерилитета постао толико озбиљан. Неки иду још даље.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Ако се овако настави, мушкарци су на путу да постану потпуно неплодни у року од неколико генерација.
Извештаји тврде да чак један од пет здравих мушкараца старости од 18 до 25 година производи абнормалне количине сперме.

Само 5 до 15% њихове сперме је довољно добар да буде класификован као „нормалан“ по правилима Светске здравствене организације. Овим доказујемо да неплодност није само женски проблем. И заиста, проблем са мушком плодношћу у потешкоћама зачећа код парова је око 40% .

Али жене које покушавају да затрудне се сусрећу са запањујућом тврдњом: да је основни проблем мушке плодности још у материци и за то постоји све више доказа.

Фактори који утичу на плод, између осталог, исхрана са пуно генетски модификованог меса током трудноће, што значи да конзумирају храну богату полицикличним ароматичним угљоводоницима (ПАХ) које су потенцијално штетне хемикалије.

Па онда је ту проблем гојазности жена током трудноће, жене изложене дуванском диму, пестицидима, саобраћајним испарењима, пластици, па чак и соји, која има генетски модификоване организме. Научници налазе све више доказа да жена још у почетку трудноће, носи мали мушки фетус који ће бити стерилан.

Стручњаци  говоре о томе да развој сперматозоида у тестисима почиње са растом плода у материци, а завршава се у првих шест месеци живота. Проблем у овом периоду је тај да беба дечак никад неће бити у стању да направи своју децу.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Огромна ГМ паприка у поређењу са величином ананаса.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ГМ лососи су знатно већи од нормалних. Међутим, такође су и неплодни, и већ је дошло до мешања гена са нормалним лососима, што ће на крају довести до изумирања врсте…

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Реците „НЕ“ генетски модификованој храни! Утичите на пољопривреднике, едукујте их о опасностима од ГМ хране, купујте само органску храну. Вршите притисак на политичаре да законима не омогућавају ширење и наметање ГМ усева. Чувајте стара органска семена, гајите органске биљке и ширите их даље, једног дана ће вредети више од злата!


ПРЕСАЂЕНО СРЦЕ ЗАПАМТИЛО КОСОВО

Пише Споменка Милић

Тематика стваралаштва Веселина Џелетовића Павлова најчешће је љубавна или везана за завичајно Косово (Џелетовић је живео у Приштини до 1974, али својим завичајем сматра село Суви До код Липљана, одакле су му родитељи). Роман “Чувари завичаја” говори о генези сукоба Срба и Албанаца, а “Последњи српски цар Јован Ненад” прва је књига записа о овом владару (аутор с поносом истиче да су рецензенти били историчари Јован Пејин и Василије Крестић). А роман који је у припреми такође је везан за Косово, међутим, тематика је несвакидашња, а догађаји, како објашњава аутори – истинити. Радни наслов је “Српско срце Јоханово”, а дело ће бити објављено најкасније до октобра.

– Роман је настао из поеме у којој сам обрадио истинит догађај који се збио у једном селу на Космету. Све је истинито у том роману, осим имена људи, а и неке локације су промењене.
У питању је фасцинантна прича: немачком индустријалцу, аристократи, игром случаја трансплантирано је срце Јована, Србина са Косова, а заједно са срцем – дошла су и сећања… Џелетовић истиче да је нека имена променио понајвише да Јованов син не би даље био “увучен” у причу јер је ионако превише пропатио:
– Његовог оца су киднаповали и убили, бабу и деду су премлатили на смрт и бацили у канал. Мајку су силовали и она се убила јер није могла да издржи ту срамоту.

ГОСПОДИН НА РАЗВАЛИНАМА ГРОБЉА
Јохана је Џелетовић упознао 2004, на развалинама српског гробља у једном косовском селу, и тако сазнао за невероватну причу:
– Однео сам хуманитарну помоћ у виду књига и тада чуо да је супруга мог пријатеља, који је киднапован неколико година раније – извршила самоубиство, пошто су је силовали Шиптари. Било нас је свега десетак на сахрани – а на гробљу су биле поломљене мермерне плоче, разбацане крстаче… Изненадило ме је присуство човека из чије се појаве и држања видело да је господин и који је био у пратњи једног наредника КФОР-а. Када смо пошли с гробља ка кући у којој је даћу припремио брат покојне Марије, и тај господин кренуо је с нама. Ушли смо у двориште и Милан, Јованов и Маријин син, одмах је притрчао незнанцу, обгрлио га рукама око ноге, а Јохан га је подигао с толико љубави да је то неописиво. Изненадио сам се и питао ујака ко је и шта је тај човек. Миланов ујак Вукашин испричао ми је невероватну причу – да се у Немцу налази Јованово срце.
А ево шта су Јохан и Вукашин испричали Веселину:
– Јохан је сазнао да му остаје свега два-три месеца живота, а пошто је био при крају списка за трансплантацију срца и није било шансе да га добије на време, кренуо је са својим пријатељем Хансом у провод, не би ли преостало време провео незаборавно. Прва дестинација био им је Рим, где су долетели приватним авионом и одсели у најскупљем апартману. Излазак у дискотеку завршио се тако што су их отела двојица Шиптара, маскирана у трансвестите.
Немци су се пробудили везани у једном подруму, а отмичари су саопштили Јохану да ће његов откуп коштати – пет милиона евра. Индустријалац је предложио да Хансу допусте да оде у Немачку, а кад се буде јавио са сигурног – он ће му дати даља упутства како да новац буде пребачен на рачуне криминалаца.
Међутим, када се Ханс јавио, Јохан му је рекао да не шаље откуп, већ да обавести полицију јер ће он ионако ускоро умрети, а отмичарима је, дакле, безвредан. Међутим, добио је одговор који га је запрепастио: “Нисте, господине, безвредни, вреде ваша плућа, ваша јетра, ваше срце”, на шта се овај најежио јер тако нешто није очекивао. Испоставило се да се ради о трговцима органима. Убрзо су га одвели у операциону салу и пресадили му срце, рекавши да откуп сада више не кошта пет милиона евра, већ – пет милиона плус 120 хиљада, колика је цена операције.

ТРАГОМ СНОВА
Опоравак је уследио – прича Џелетовић – на једном броду у Италији, одакле је Јохан видео и људе који су се слободно шетали по доњој палуби у болничким мантилима, из чега је закључио да се ради о онима који су једноставно – платили операцију “на црно”:
– Кад се вратио у Немачку, платио је откуп и отишао код својих лекара који су рекли да је операција изванредно обављена. Али, ту прича тек почиње… Након извесног времена, почео је да сања, а у сан га је увек уводило црквено звоно. Тај звук довео га је до једног дворишта, где је видео зграде и два пса како лају, али још није видео људе. Након неколико дана, у сну је видео и старију жену како храни живину, човека под орахом, младу жену како га заљубљено гледа и дечака који трчи. Ти снови су му неко време давали позитивну енергију, а онда су, после месец-два, постали – ноћне море. Сањао је како га воде везаног у колони, са још четворицом Срба и једним Албанцем, Аземом који није био присталица Републике Косово. Са свима је разговарао у сну и разумео српски језик.
Како објашњава Џелетовић, Јохан је трагом својих снова отишао на Косово. С обзиром да није знао где се збивају његови снови, успео је да лоцира дешавање на основу појаве немачких војника (Немци су били само на Косову). Део приче чуо је од Вукашина, а део – од Јохана чије је речи преводио поменути немачки наредник који је добро говорио српски.
Углавном, нешто је Јохана “терало” да истражи о чему се ради. Успео је, објашњава Џелетовић, чак да пронађе кућу у Албанији у којој је Јован “оперисан”, односно – вађени су му органи, док се није стигло и до срца.
– Доскора ни ја нисам знао да се ради о оној “жутој кући” која је помињана у медијима јер ју је Јохан звао само “кућа”. Пажњу му је привикло ђубриште поред зграде које је кришом снимио, а ту се налазили шприцеви и амбалаже лекова који се користе при пресађивању органа. Податке је 2003. Јохан дао немачкој обавештајној служби, преко наредника кога сам поменуо, као и координате у близини места Бурела. Дао им је и прецизну скицу куће, а једну је и мени нацртао када смо разговарали те 2004. године…
А све се завршило, објашњава Џелетовић, тиме што је Миланов ујак пристао да Јохан усвоји дечака, али тек пошто му је овај обећао да ће прећи у православље, да се дечаково име и презиме неће мењати и како ће последњи потомак ове породице остати у контакту са својима… Тек када се то десило, Јован је “напустио” Јохана и престао је да му командује. А отмичари су кажњени, али не легалним путем, већ тако што их је довитљиви Немац окренуо једне против других, али то је већ друга прича.
Како Џелатовић објашњава ове необичне догађаје?
– Не знам ни сам да ли је у питању генетика или снага Јовановог карактера. Чудна је то прича…

Извор – Треће око, број 539.

СРБСКО СРЦЕ ЈОВАНОВО

Ово су моје опроштајне речи

које приносим времену што следи,

можда ће неком рану да залечи

неког ће другог љуто да увреди

Зовем се Јохан, Немац по рођењу,

од оца Ханса и мајке Грете

наша је кућа знана по чувењу,

у раскоши живех к’о једино дете.

Наследих фабрике, силна имања,

непрегледне шуме и бројна стада

радост ми трајаше све до сазнања

да тешка болест мноме влада.

Доктори рекоше да нећу дуго

годину једну ил’ можда две

свет ми се сруши, о моја туго,

у једном дану нестаде све.

Рекоше нећу издржат више

најбољи доктори који постоје,

једини лек је, сви се сложише,

да замене другим срце моје.

О, судбо моја, о дивни часи,

најлепши мој животни трене,

када из болнице стигоше гласи,

нашли су доктори срце за мене.

За цену човек тада не хаје,

и не знам да ли за то постоји,

нисам чак пит’о ни ко га даје,

кад живот нови мени предстоји.

Операција прође у најбољем реду

са новим срцем несташе боли,

тек онда схватих, кад скинух беду,

колико се живот цени и воли.

* * *

Недуго затим, кроз ноћи тавне

у сну ми прилазе лица нека

и звона цркве православне,

буди ме њихова тужна јека.

Јасно видим пределе стране,

прелепе шуме и поља плодна,

ливаде и потоке разигране

брдашца блага и винородна.

Видим и двориште између плота,

амбар и шталу, стазу до куће,

старину неку што дуван мота,

док гледа кера и звиждуће.

Старица крхка живину ваби

док баца просо из мале зделе,

а онда журно ка штали граби

да пусти на воду шарено теле.

Прелепа жена, гипка к’о срна,

двориштем хита да ручак стави

за њом вијори коса јој црна

и мало дете очију плави.

О, та ме слика ходила често,

сновима мојим давала срећу,

спавао нисам ал’ то је место,

стварало љубав у мени већу.

* * *

А онда дођоше ружни снови,

које не могах да пребродим,

насташе неки предели нови,

којима свезан, у колони ходим.

Угураше нас затим у нека кола,

пут је трајао бескрајно дуго,

уз псовке, претње, тренутке бола,

од звери се нисмо надали друго.

У Жутој кући, у граду Бурељу,

сазнасмо тако је месту име,

у албанском приватном мардељу,

тамничише нас до почетка зиме.

Последња слике које се јежим

беше зелена маска докторска

и лице које видех, док лежим,

како се кези мрцина мрска.

И светло јако, јаче од сунца,

које ми сева мозгом к’о стрела

док ме на живо секу к’о јунца

и крв док шикља, последња врела.

Задње што видех бејаху руке,

шиптарске како дигнуте стоје,

на њима дрхтећ’ уз тешке муке

још увек куца – то срце моје.

* * *

Тај урлик страшан што небо пара

враћ’о ме стално из ноћних мора

све сам мислио да сан ме вара

и спас да доноси једино зора.

Кренух на пут, непознат, далек

да нађем извор несаних ноћи,

да решим једном, али за навек,

куд срце вуче – где морам поћи?

Косово беше циљ мога пута

тамо ме поведе душа и тело

кренух к’о путник који не лута

коме је познат и крај и село.

Угледах цркву из снова мојих

пред њом је стража, то ме зачуди,

са војском неку реч прозборих

кажу да чувају цркву од људи

Какви су људи што би да сруше

лепоту ову из средњег века

имају ли они бар мало душе

знају ли каква их судбина чека?

Пред мојим очима пукло село

око њега свуда бодљикава жица

к’о да га нешто за век проклело

и људе у њему згрчених лица.

Гледај Европо, завриштах тада

погледај свете ту правду нашу

докле ће овај народ да страда,

а други и даље оружјем машу.

Изнад те туге, изнад те жице,

осетих поглед који ме тражи

угледах познато дечије лице

које ме ноћу сновима блажи.

И приђе мени кроз жица сплет,

загрли ручицом око врата

то божје биће, небески цвет,

прозбори нешто: „Тата, тата“.

А срце моје к’о лудо скаче,

шавови хоће да попуцају,

шта ли те речи њему значе

да ли се можда препознају?

Нисам ни хтео ал’ моје руке

кренуше к њему некако саме

то дете нежно, о моје муке,

беше к’о зрачак из љуте таме.

Жена из снова дојури с врата,

из оног истог дворишта преко,

„Милане сине, то није тата,

он је на небу негде далеко.

Наш Јован сине Косово чува

заједно горе с Лазаром светим

чујем га увек кад ветар дува,

тебе кад гледам њега се сетим.“

Стојимо тако, жица нас дели,

а срце спаја љубављу истом,

и свет је застао, управо цели,

заустављен божанском искром.

У повратку мало застах по страни

задивљен, поносан и препун среће,

док Јован и мртав Косово брани,

Србима га нико одузети неће.

Од јуче ја сам Петровић Јанко,

рођењем Немац, Србин по вери,

написах ово јер желим жарко,

истину да сазнају светске звери.

Од стида мало да погну главу,

злочинце казне – добро их знају,

жртвама српским да одају славу,

имена њихова вечно да трају.