Фолклор, вековна народна уметност

Фолклор, као уметност која је од давнина преношена „са колена на колено“, сликовито представља духовну и културну прошлост српског народа. Народне игре и песме немају композитора већ су записане директно од људи из народа који су знали или су се сећали старих песама и игара. Српски фолклор је веома разнолик по питању ритма, корака, начина игре, музике, али и по питању народних ношњи.

Културно уметничко друштво ,,ЖИСЕЛ,, из Омољице ( скраћеница од ,,Живот-Села,,) је основано ради чувања традиционалних и културних вредности нашег народа. Друштво се бави неговањем лепих обичаја, народних песама и игара.

Коло, свакоме приступачно, не прави разлике ни између вера, ни између сталежа, ни између полова, ни између година. У колу смо сви једнаки и равноправни: и богаташ и сиромах, и послодавац и радник, и варошанин и сељак, и мушко и женско, и старо и младо, и зрели људи и недорасла деца. То је игра заједнице која људе изједначује, везује, мири и усклађује.

Подаци о компанији:

Живимо и радимо у месту Омољица, 15 км удаљеној од Панчева у јужном Банату, у аутономној покрајини Војводини, Републици Србији.

Отворени смо за сарадњу, заједничке наступе и међусобне посете другим КУД-овима и уметничким организацијама.

Контакт:  kudzisel@gmail.com

Званични налог : https://www.facebook.com/pages/%C5%BDISEL-OMOLJICA/131276980218517

Локација:

ul. Vojvode Živojina Mišića br. 6 , Omoljica / Pančevo , Srbija, 26230 Omoljica

Зашто ГМО храна не може прехранити свет

Овај чланак је преведен из часописа “The ECOLOGIST“
Генске модификације не могу испунити обећање како ће осигурати залихе здраве хране за будућност. Ево зашто…
1. Неостварена обећања
Успркос свој помпи, генске модификације упорно не успевају остварити оно за што индустрија тврди да су створене. Само су две ГМ битне ствари прошле на тржишту: отпорност на пестициде и експресија БТ токсина (види ниже). Друга се обећања генских модификација нису материјализирала. Врло хваљени ГМ „златни пиринач“ – слављен као лек за недостатак витамина А – никад није изашао из лабораторија, деломично зато што би конзументи, за унос препоручене дозе витамина А, морали појести 12 чинија пиринча дневно. 2004. године влада Кеније признала је да Монсантови ГМ слатки кромпири нису ништа отпорнији на вирус перјатих мрља (феатхерy моттле вирус) него обичне сорте и, штавише, дају мање приносе. 2008. године вести да су научници модификовали шаргарепу тако да организам снабдева калцијумом и на тај начин лијечи остеопорозу изгубиле су на важности у светлу чињенице да би било потребно сваког дана појести 1,6 кг те шаргарепе како би се унела довољна количина калцијума.
2. Трошкови
ГМ усеви стоје пољопривреднике и владе више новца него што га враћају. У извјештају Soil Association из 2003. процијењено је да губици које ГМ усеви доносе економији САД-а износе око 12 милиона долара од 1999., и то због пораста пољопривредних субвенција, смањења извоза и различитих случајева утврђивања штетности
и забране већ засејаног семена. Истраживање у Иови показало је да производња ГМ соје подразумева исте трошкове као и конвенционална пољопривреда, али с обзиром да даје мање приносе (види ниже) пољопривредници остају без икаквог профита. Неовисна студија проведена у Индији дошла је до резултата да усеви БТ памука коштају пољопривреднике 10% више него не-БТ врсте и доносе 40% ниже профите. Између 2001. и 2005. више од 32.000 индијских сељака починило је самоубиство углавном као резултат растућих дугова узрокованих неадекватним усевима.
3. Контаминација ГМ-ом
Колико год се потрудили, никад не можете бити сигурни да оно што једете не садржи ГМ. У недавно објављеном чланку, часопис Тхе Неw Сциентист признао је да се контаминација и међусобна оплодња између ГМ и не-ГМ усева „догодила већ много пута“. Крајем 2007. америчка компанија Сцоттс Мирацле-Гро кажњена је износом од 500.000 долара од стране УС Департмент оф Агрицултуре, када је тестирани генски материјал траве Сцоттс с новог голф терена нађен чак 13 миља даље, чини се зато што је тек покошена трава разнесена вјетром . Анализом проведеном 2006. пронађено је да је од 40 шпанских конвенционалних и органских фарми 8 контаминирано варијететима ГМ кукуруза, укључујучи и једног сељака чији су усјеви садржавали 12,6% ГМ биљака.
4. Ослањање на пестициде
Далеко од тога да смањују зависност о пестицидима и гнојивима, ГМ усеви непрекидно повећавају зависност сељака о тим производима. Усеви отпорни на хербициде могу се обилно прскати отровима за убијање корова попут Монсантовог „Роундупа“, зато што су модифицирани тако да подносе учинке те кемикалије. То значи да се у финалном производу налазе знатно веће количине хербицида. Међутим, у каснијим фазама усева често се због сушења користи и други хербицид па ти усеви заправо примају двоструку дозу опасних кемикалија . БТ кукуруз, модификован да произведе БТ токсин који убија инсекте, никад није елиминисао употребу пестицида, а како се БТ ген не може „искључити“, усеви настављају производити токсин све до жетве тако да он стиже до конзумената у највећим могућим концентрацијама.
5. „Франкенхрана“
Успркос великим напорима биотехнлошке индустрије, конзументи се и даље чврсто опиру ГМ храни. 2007., у склопу испитивања владе о томе би ли контаминација органске хране ГМ усјевима у траговима требала бити дозвољена, велика већина од 11.700 одговора била је изразито негативна. Дебата „ГМ нација“ коју је влада организовала 2003. изнела је на видјело да половина учесника „никад не жели видјети ГМ усеве како расту у Великој Британији, ни под којим уветима“, а 96% их је сматрало да друштво не зна довољно о томе како генске модификације утичу на здравље. У Индији, искуство пољопривредника с БТ памуком било је толико катастрофално да влада Махарасхтре данас савјетује сељацима да рађе саде соју. У Аустралији је преко 250 компанија које се баве прехрамбеним производима поднело жалбу владама држава Неw Соутх Wалес и Вицториа због укидања забране на садњу ГМ уљане репице.
6. Развој отпорности
Природа је паметна и већ постоје подаци да су се јавиле врсте отпорне на ГМ усеве. На фармама у северној Америци уочени су нови „суперкорови“ – биљке које су еволуирале тако да могу преживјети индустријске хемикалије. Извјештај тела за очување природе Велике Британије Енглисх Натуре (данас Натурал Енгланд) из 2002. обелоданио је да биљке уљане репице које су развиле отпорност на три или више хербицида „нису ретке“ у Канади. Суперкоров настаје случајним укрштањем са суседним ГМ усевима. Како би се носили с тим суперкоровом, канадски сељаци присиљени су користити још јаче, отровније хербициде . Једнако тако су и паразита (особито П. xyлостелла) развили отпорност на БТ токсин, и 2007. гомила меснатих кукаца почела је нападати индијски памук који се сматрао отпорним на паразите.
7. Налажење проблема за решења
Многи тзв. проблеми за које биотехнологија развија „решења“ пре се могу сматрати досеткама ПР-а, него науком. Отпорност на хербициде оглашавана је тврдњама како ће, зато што ће се усеви моћи обилато третирати хемикалијама, бити потребно знатно мање механичког рада на истребљвању корова и орању земље, с обзиром да ће се угљеник и нитрати задржати под површином. Али нова дугорочна истраживања У.С. Агрицултурал Ресеарцх Сервице-а показала је да органска пољопривреда, чак и када укључује орање, чува у земљи веће залихе угљеника, него ГМ усеви . Тврдило се да БТ памук повећава отпорност према наметницима, али су сељаци у источној Африци открили да садећи локални коров међу своје усеве кукуруза, могу привући паразите да полажу јаја у коров, а не у усеве.
8. Опасности по здравље
Резултати тестова на животињама изложеним ГМ усевима пружају озбиљне разлоге за забринутост. 1998. шкотски знанственици су пронашли код штакора храњених ГМ кромпирима отпорним на снет оштећења свих унутрашњих органа. У експерименту из 2006. штакорице храњене сојом отпорном на хербициде родиле су озбиљно деформисану младунчад од којих је половина умрла у року од 3 недеље, а преживјели су били стерилни. Исте године Индијска новинска агенција јавила је како су хиљаде оваца које су храњене остацима усева БТ памука нагло умрле. Нови случајеви помора стоке уследили су 2007. Такођер, постоје извјештаји о симптомима који одговарају алергији међу индијским радницима који раде на пољима БТ памука. 2002., у једином судском процесу који се односио на људска бића, показало се, изгледа, да модификовани генски материјал из ГМ соје не само да преживљава у људској утроби, него може прећи и у генски материјал бактерија у дигестивном систему.
9. Глад остаје
ГМ усеви су увијек долазили с обећањима већих приноса, но та су се обећања ретко остваривала. Трогодишња студија 87 села у Индији показала је да су уроди не-БТ памука конзистентно били 30% посто већи од приноса (скупљег) ГМ памука . Сада је већ широко прихваћено да је принос ГМ соје нижи од приноса конвенционалних сорти. Испитивања које је сама компанија Монсанто провела 1992. године показују да је њихова Роундуп реадy соја давала 11.5% ниже приносе. Неке касније Монсантове студије су откриле да је принос ГМ репице у Аустралији био 16% нижи од националног просјека за не-ГМ репицу.
10. И даље нераскидиво везани за Уметна гнојива и фосилна горива.
Ни једна ГМ култура није уклонила потребу за кориштењем уметних гнојива ради постизања жељених приноса. Иако се индустрија добро окористила могућношћу да се гени који омогућују везање кисеоник уграде у комерцијалне пољопривредне културе с циљем повећања приноса, до сада на том пољу није било већих успеха. ГМ усеви једнако су овисни о фосилним горивима која се користе за производњу гнојива као и усеви у конвенционалној пољопривреди. Уз то, ГМ усеви су дизајнирани тако да добро функционирају на великим, индустријски обрађиваним пољопривредним површинама. Отпорност на хербициде је бескорисна уколико ваша фарма није толико велика да је коров немогуће уклањати механички. Ово такођер подразумјева да пољопривредници своје усеве већ прскају емикалијама. Слично томе, експресија БТ токсина модификована је ради ношења с проблемом контроле паразита на великим монокултурним површинама које погодују ширењу таквих пошасти. У свету који ће – суочавајући се с двоструким изазовом климатских промјена и надолазеће несташице нафте – морати променити свој поглед на пољопривреду, ГМ усеви ће изгледати као остатак одавно напуштених пракси.