Емисија : „Моја Србија“

Препоручујем.

Емисија : „Моја Србија

Тема: Косово и Метохија – Велика Хоча

АВЕ СЕРБИЈА
Твоје сунце носе сад на заставама,
Ти живиш у бесном поносу синова;
Твоје светло небо понели смо с нама,
И зоре да зраче на путима снова.
Још си уз нас, света мајко, коју муче;
Све су твоје муње у мачева севу,
Све у нашој крви твоје реке хуче,
Сви ветри у нашем осветничком гневу.
Ми смо твоје биће и твоја судбина,
Ударац твог срца у свемиру. Вечна,
Твој је удес писан на челу твог сина,
На мач његов реч ти страшна, неизречна.
Млеком своје дојке нас си отровала,
У болу и слави да будемо први;
Јер су два близанца што си на свет дала –
Мученик и херој, кап сузе и крви.
Ти си знак на небу и светлост у ноћи,
Колевко и гробе, у одећи сунца;
Ти си горки завет страдања и моћи,
Једини пут који води до врхунца.
Ми смо твоје трубе победе, и вали
Твог огњеног мора и сунчаних река:
Ми смо, добра мајко, они што су дали
Свагда капљу крви за кап твога млека.

Advertisements

Сретење Господње – Дан државности Републике Србије

Сретење Господње се слави на 40. дан од Божића.

У Србији се 15. фебруар слави као сећање на 1804. годину када је у Орашцу почела борба за ослобођење од Турака, и када је на исти дан 1835. године Скупштина у Крагујевцу прогласила први Устав Србије. Зато је Скупштина Србије 10. јула 2001. године одлучила да Сретење буде Дан државности.

Карађорђе

Први срБски устанак

Крај 18. и почетак 19. века доноси повећање зулума који су Турци чинили над срБским народом. Огромни намети, самовоља и терорисање народа од стране Турака и јањичара, гушење сваког отпора доводе до удруживања срБских великаша и договора око побуне.

Повод за Први срБски устанак био је крвави догађај, познат као сеча кнезова. О томе је певао Филип Вишњић у чувеној песми Почетак буне против дахија. Посецањем виђенијих срБских глава, Турци су хтели да заплаше срБски народ и онемогуће устанак за који су знали да се спрема.

На народном збору у Орашцу Карађорђе је изабран за вођу устанка и тако је стао на чело измученог срБског народа у борби против Турака. Не може се тачно рећи када је одржан збор у Орашцу, али се узима најчешће помињани датум, а то је Сретење Господње, 15. фебруар 1804.године (2. фебруар по старом календару). Карађорђе је лично обилазио народ и договарао са осталим вођама ток борбе и припреме за устанак. Као строг и доследан, уживао је ауторитет у народу и међу другим вођама. Остало је записано да су га се плашили због преке нарави и због спремности да без компромиса дође до циља. Иза њега су остале многе победе често над бројнијом и опремљенијом турском војском: Иванковац, Мишар, Нови Пазар, Варварин…

karadjordje

Толико у кратком осврту на историју, којом можемо и имамо разлога да се поносимо (ако је довољно познајемо) и да јој будемо захвални што и данас чува сећање на људе који су је створили и  сачували јој образ.

Историју, наравно пишу победници. Ми Срби смо и сада, као и много пута до сада били морални победници, а реални губитници; тако да нас историја коју зовемо „учитељицом живота“, очигледно ничему није научила; или смо ми непослушни и егоизмом уместо родољубљем задојени ученици.

Нама, очигледно ни Милош Обилић, ни Цар Лазар, ни Цар Душан Силни, ни Гаврило Принцип, ни Стеван Синђелић, ни Ђорђе Петровић, ни Живојин Мишић, ни многи други срБски великани, а има их хвала Богу – нису довољна инспирација за покретање са места. Осећате ли бар мало срамоте због тога?

Ми данас немамо земљу површине колику смо некад’ имали; и имајући у виду да ни то што смо некад имали нисмо ми сами стекли, него смо и то наследили од својих предака, који нама нису довољна инспирација и понос, него тражимо неке друге идоле и узоре и мислимо да ћемо све ми то боље него што су они некада и тако, време пролази и пролази, а Србија, све мања и мања.

Под вишевековним ропством, задржали смо Православну веру, срБско име и презиме, језик, културу, писмо, историју – опстали смо; додуше несложни као и увек, али ипак постојимо. Ево данас – немамо Турке (осим што их се малоумни присећају са неком сетом у души преко ТВ-а, као да их је мало било 5 векова), и док још увек у неким крајевима Србије постоји турска калдрма (пут сачињен од камења, ког су срБски разобљеници слагали под турским зулумом), да нас подсети да се још увек нисмо сасвим ослободили предходног зулума, ми стекосмо нове непријатеље – шиптаре.

Па сада да видимо – ко ће бити вођа Трећег срБског устанка? Можемо ли ми да учинимо, бар нешто што наши преци нису могли – да будемо једном сложни? Или да поново упаднемо у вишевековно ропство?  – Ми бирамо! Будимо паметни!