Трибина против ГМО у Панчеву

Панчево. 24.новембар 2012. Велика сала општине Панчево. Трибина предавања о опасностима од ГМО-а , ХААРП-а и Chemtrails-а. Слика, тужна.

Од 500 места у сали, није било попуњено 20. Влада општа неинформисаност, незаинтересованост и отуђеност.    Живи се од данас до сутра. Тешимо се изговором, ‘док се има – има се’, ‘док смо ми живи – биће’, а шта ће бити после баш нас брига, ‘ја то нећу да доживим’. Тек кад почну да се рађају болесна деца са дефомитетима (од ГМ хране) и када наступи глад (због ХААРП-а), тада ћемо се сетити да требамо нешто да предузмемо, али тада ће бити касно.

Наша земља се налази пред највећом опашношћу него икада до сада. Тровање храном, лагано истребљење једне нације, најбоља је досадашња тактика моћника. Северна Србија има богатство земљишта које би могло да произведе довољно хране да се помире три Европе. Три Европе! А нас та иста Европа приморава да увозимо храну из ЕУ, модификовану, отровану и опасну.

Моћници (Рокфелер дружина владара из сенке) знају да је најбоља тактика преузимања контроле над људима управо контрола хране коју они конзумирају. Кршењем највишег закона сваке државе -Устава, наши лидери од 5. октобра до данашњег дана савезници су ‘моћника’ у уништавању сопственог народа.

1. у последњих 10 година изумрло је 72% села у Србији

2. сељацима који немају средстава да обрађују земљу, држава наплаћује порез због не обрађивања земље

3. они који су по Уставу дужни да нас заштите ове опасности, раде супротно

Некада се у Србији сељак (земљорадник) сматрао човеком од великог угледа, неко од кога је зависила будућност земље, привреда, извоз, зарада…да би се данас термин “сељак“ користио као увреда најгоре врсте, а основна дисциплина једног поштеног сељака постала претурање по контејнеру.

ПАНЧЕВО у одбрану!

 

У суботу 24.11.2012 у 10сати, Трг Краља Петра I 2, у сали Скупштине општине Панчево одржаће се трибина на којој ћемо изразити наш захтев за Србију слободну од ГМО.

После Новог Сада и Београда и Панчево у одбрану!

Позивају се сви савестни грађани да се сложно бранимo и да се упознамо са могућим решењима.

ГМО је обмана, обавештеност је наша снага. 828 научника из целог светаhttp://www.i-sis.org.uk/list.php упозоравају да ГМО представља опасност за биодиверзитет, здравље човека и целокупног еколошког система.

Ако се дозволи увоз ГМО, наши сељаци неће издржати конкуренцију и пропашће. Желимо да помогнемо нашем сељаку директном куповином малих потрошача од малих произвођача. Дођите на трибину да и Ви предложите конструктивна решења.

Три године од смрти Патријарха Павла, слава му!

У овом брзом времену у ком живимо, најмање пажње посвећујемо онима који то највише заслужују.  Било би лепо да се бар на данашњи дан сетимо једног великог човека који је читав свој живот посветио молитви за свој народ, а ми као део тог народа најмање што можемо да урадимо је да га славимо, помињемо и не заборавимо његов допринос вери у име свих нас.

Патријарх срБски Павле (Гојко Стојчевић) рођен је 11. септембра 1914 године у селу Кућанци код Доњег, а преминуо је 15. новембра 2009 на војно медицинској академији у Београду .

Живот је живео као да ће му сваки дан бити судњи и говорио као да ће му свака реч бити последња. Нико у бучнијем веку није говорио тише, а да се чуо даље. Нико није говорио мање, а да је рекао више. Нико се за своју славу није грабио мање! 

Изабран је за епископа рашко-призренског 29. маја 1957. године, а посвећен је 21.септембра 1957. године, у београдској Саборној цркви. Чин посвећења обавио је патријарх срБски Викентије. За епископа рашко-призренског устоличен је 13. октобра 1957. године, у призренској Саборној цркви Светог Ђорђа.

У Епархији рашко-призренској градио је нове цркве, обнављао старе и порушене, посвећивао и монашио нове свештенике и монахе. Старао се о Призренској богословији, где је повремено држао и предавања из црквеног певања и црквено-словенског језика. Често је путовао, обилазио и служио у свим местима своје Епархије. Са косовским егзодусом, Призренска богословија Светог Кирила и Методија је привремено премештена у Ниш, а седиште Рашко-призренске епархије из Призрена у манастир Грачаницу. 

Као епископ рашко-призренски сведочио је у Уједињеним нацијама пред многобројним државницима, о страдању срБског народа на Косову и Метохији. Писао је извештаје Севтом синоду о тешком положају Срба и православне цркве на Косову и Метохији. На аутобуској станици у Призрену физички га је напао један Албанац, а било је и других вербалних и физичких напада.

По својој епархији је углавном ишао пешке, од Пећи до манастира Пећке патријаршије, од Приштине до манастира Грачанице. Где није могао пешке ишао је аутобусом јер епархија није имала ауто, касније је епархија имала један „варбург“.

Имајући у виду заслуге патријарха срБског Павла на научном богословском пољу, Богословски факултет СрБске православне цркве у Београду, доделио му је 1988. године звање почасног доктора богословља.

Патријарх срБски

За патријарха СрБске православне цркве изабран је 1. децембра 1990. Сутрадан, 2. децембра, устоличен је у Саборној цркви у Београду. Церемонију је извршило 12 епископа, 12 свештеника и 13 ђакона. Избор је обављен за живота претходног патријарха, Германа, и без његове сагласности. Павлово име нашло се на листи кандидата у деветом кругу гласања. Довољан број гласова за улазак на листу кандидата у првом кругу добили су епископ шумадијски Сава и епископ жички Стефан, а тек у деветом кругу „цензус“ је прешао и епископ рашко-призренски Павле. После тога, по тзв. апостолском начину бирања, коверте са именима тројице кандидата стављене су на Јеванђеље, архимандрит троношки Антоније Ђурђевић их је промешао и потом извукао коверат са именом патријарха. Најстарији присутни великодостојник митрополит сарајевски Владислав отворио је коверат и прочитао име. Митрополит Владислав је био патријархов школски друг из богословије у Сарајеву, а архимандрит Антоније заједно са њим сабрат манастира Раче. Нови 44. патријарх СПЦ тада је рекао:

             „Моје су снаге слабе, то сви знате. Ја се у њих не надам. Надам се у вашу помоћ, кажем и понављам, у помоћ Божју којом ме је Он и до сада држао. Нека буде Богу на славу и на корист Његовој цркви и нашем напаћеном народу у ова тешка времена. Ми немамо никакав програм патријаршијске делатности, наш програм је Јеванђеље Христово.“
Патријарх срБски господин Павле је преминуо у Београду на ВМА после дуже болести, у недељу 15. новембра 2009. године око 10.45 часова. Рано тог јутра причестио га је јеромонах Методије, а патријарх је касније умро у сну. Вечна му слава!

Отворено писмо Александру Вулину председнику Покрета социјалиста

Отворено писмо Александру Вулину председнику Покрета социјалиста од грађанина Србије, бившег Титовог пионира, а сада православног Србина.

Био сам у комунистичкој секти
Друг-господин Александар Вулин приватни предузетник тј. капиталиста који се бори против капитализма и залаже за комунизам, антиглобалиста који се залаже за улазак Србије у глобалистичку, капиталистичку, империјалистичку и диктаторску Европску унију, итд.  Да ли може то објаснити грађанима Србије?
Господине Вулин, можда би требало да вас зовем „друже“, али и мене су звали „друже“ против моје воље и наставници у школи, и  шефови на послу, и свуда, мада ми је некако драже било када сам био на западу па су ме звали „млади господине“ што ми је уливало више поштовања, као што је поново заживело у Србији, мада више нисам млад, сад сам само „господин“ не по материјалном богатству али по томе што се трудим да Господа Исуса Христа носим у себи одакле је и порекло речи „господин“ као човек који је Господов, Господњи, слуга Господњи, тј. хришћанин.

        Не знам ни како да вас ословим, да ли са „друже“ пошто сте комуниста (бар се тако изјашњавате и за комунизам се борите, додуше не под црвеном петокраком него под жутом на застави ваше партије као што су жуте петокраке и на застави Европске уније) или да вас назовем „господине“ пошто сте још давно на Телевизији изјавили да имате успешно приватно предузеће од којег лепо живите, ако се добро сећам неку издавачку кућу. Па за какав то комунизам се залаже један приватник, капиталиста, макар био он  мали, средњи или велики?
Слушам вас на митингу неком како занесено вичете старе комунистичке пароле „Фабрике – радницима!!!“ и слично. Да ли бисте ви ваше приватно предузеће дали на управљање вашим радницима, који нису квалификовани, способни и школовани да воде предузеће? Могу ли нешколовани некфалификовани или ниже квалификовани радници успешно да воде предузећа и фабрике? Залажете се за неко комунистичко самоправљање, а видели смо докле нас је то довело. Има у комунизму нешто што су ваши другови звали „поштена интелигенција“. Интелектулаци, људи са димпломама факултета, школовани људи, треба да воде предузећа, буду директори, у управним одборима предузећа, шефови, руководиоци. И они су радници јер и интелектулани рад је рад и то често и тежи и одговорнији од физичког рада обичних радника. А такође и физички радник или занатлија мора да улаже интелектулани рад, мора да мисли како би квалитетно радио. И он мора неку школу или занат да изучи и стекне искуство интелектуланим напором.
           Друже или господине Вулин ви се залажете за улазак Србије у Европску унију. Комуниста се залаже за улазак Србије у капиталистичку унију држава. Како то да схватим? Сећајући се ваших паметних говора преко медија у којима ми се допадала ваша антиглобалистичка опредељеност којој и сам припадам, више ми је него чудно да се сада залажете за улазак Србије у Европску унију која је један вид глобализације и што је још горе доноси низ негативних закона, прописа, по диктату Сједињених америчких држава, као што је например увођење генетски модификованих организама (ГМО) у храну, затим даје замах фармацеутској мафији, протежира хомосекусуализам, педофилију (тога чак ни у Титовом комунизму није било), атеизам (атеизам вам као комунисти вероватно и одговара), процват разних секти, сатанизма, окултизма, тајних друштава која владају из сенке или боље рећи из мрака и таме ђаволске и паклене, итд. Надате ли се можда да ће у Србији поново завладати комунизам и да ће Србија уласком у ЕУ и  сарадњом са САД остварити онај ваш комунистички сан да ће „Америка и Енглеска бити земља пролетерска“? Откуд то да ви као убеђени антикапиталиста и антиглобалиста истовремено се залажете за улазак Србије у капиталистичку и глобалистичку Европску унију? И то не само да је она капиталистичка него је либерално капиталистичка по моделу САД што су комунисти звали последња фаза капитализма „империјализам“ а ми православни и остали слободномислећи аналитичари у целом свету видимо да је то не само империјализам САД и ЕУ према другим државама, него и диктатура и тоталитарна,   дигитална, електронска контрола својих сопствених грађана.
         Шта се са вама десило или дешава господине или друже Вулин? Да ли сте ви капиталистички комуниста или комунистички капиталиста, глобалистички антиглобалиста или антиглобалистички глобалиста, слично као што су се неки ваши другови комунисти изјашњавали као „православни комунисти“, итд.
         Што се тиче нове владе Србије желим јој успех, и као православни србски родољуб, надам се бољитку јер су сада бољи људи на власти у Србији, поготово што сада имамо већу подршку братске Русије у успону и других пријатељских држава, зато што је врх владе кренуо у обрачун са корупцијом и криминалом који се надам да ће да изгура до краја или бар до неког успешног нивоа, итд. А вама на садашњем радном месту директора канцеларије за Косово и Метохију желим успеха и што бољи рад на добробит наших Срба и грађана ове наше окупиране јужне покрајине.
        Наслов овом мом писму „Био сам у комунистичкој секти“ сам дао такав јер сматрам да је комунизам једна од најгорих антихришћанских секти која је завела или поубијала милионе православних хришћана широм света, у којој сам и ја у детињству био силом прилика комунистичког државног поретка Титове Југославије у којој сам рођен и растао. Та утопија је пре другог светског рата завела много србске омладине која је под наводном борбом против немачког окупатора радила за отварање фронта на Балкану да би Совјетима, Американцима и Британцима било лакше, да би Срби гинули као топовско месо уместо да се лије скупоцена англо-америчка плава капиталистичка крв, да би комунисти под фирмом „борбе против фашизма“ извели своју комунистичку револуцију и дошли на власт у Југославији, укинули православну монархију, увели једнопартијску републику, завели милитантно и агресивно безбожно убијање Бога у људима и убијање србства у Србима, укинули веронауку и увели марксизам (своју нову веру), укинули право грађанима на приватну својину и сопствена предузећа, стрељали после рата без суђења на десетине хиљада србских домаћина без означавања њихових гробова у тајним масовним гробницама отевши им имовину, мучили и убијали затворенике маљевима, итд.
        Било, не поновило се, иако би сте ви желели да нас поново „усрећујете“ комунизмом.
        Нисам дикататор и свезнајући човек. Верујем да и комунизам има добрих страна, чак хришћанских човекољубивих, али највећа грешка је што се борио против хришћанства (слободе верооисповести, мишљења и става) и против приватне својине. А капитализам са јаком социјалном подршком државе, хуманитраних удружења, фондова, Цркве и других верских заједница, је много хуманије уређење од комунизма какав смо доживели у Титовој Југославији. Због тога се надам да нисте за тај застарели тип комунизма и да ћете ми појанисти мало боље вашу идеологију. Грамзивост, себичлук, отуђење, корпуција, лоповлук и криминал, није последица капитализма и постојања капиталиста него грешна људска природа безбожних људи који одговарају само држави (а политичаре тајкуни могу да подмите) или одговарају само својој партији као у комунизму за разлику од просвећених и Христовом вером освећених верујућих људи који су одговорни пре свега Богу Створитељу свега и Којега осећају и чују кроз своју савест, мисли и помисли. Зато је идеал поштеног државног уређења и љубав према ближњем кроз несебичну солидарност за које се залагао комунизам могућа само у хришћанском православном државном уређењу, а то је православна монархија са достојним патријархом и достојним краљем и побожним народом, са две главе истог народа, духовне и државне, симфонија Цркве и државе, као две главе на орлу грба Србије под истом круном Господа Исуса Христа Цара над царевима, небеског Цара нашега који ће доћи у последња времена да оснује своје вечно Божије Царство. Прочитајте ако већ нисте текст Светог владике Николаја Србског о хришћанском економском поретку „Средњи систем између плутократије и киновије“ (има га на више места на интернету,  например и овде http://www.hodocasnik.org/txt/biblioteka/sveti_nikolaj_srpski-srednji_sistem.pdf) и видећете православни србски традиционални економски поредак који је најбољи а то је нешто између капитализма и комунизма – нека врста православног капиталистичког социјализма.
     Мој покојни деда био је истакунти члан Комунистичке партије у Београду и потпуковник Југословенске народне армије. Пред крај живота ми је рекао да је комунизам у који је веровао уствари утопија јер људи су кварљива роба, грешни, лажу, краду, убијају и не плаше се никог ако их не ухвате по атеистичко мафијашкој изреци „ниси крив ако те не ухвате“. И рекао ми је да ће комунизам бити могућ само када се људи буду телепатски споразумевали и читали мисли једни другима, када не буде било тајни међу људима. Сада схватам да ће то бити могуће само у рају, Царству Божијем које ће доћи, али до тада ми људи треба да се трудимо да на земљи стварамо што побожнији поредак као и што се молимо Богу и молитви „Оче наш“ коју нам је Господ Исус Христос дао па кажемо „(Боже) Оче наш… да дође Царство Твоје, да буде воља Твоја како је на небу тако и на земљи“, да призивимао Царство Божије на земљу, Божији поредак и Његове законе у земљски поредак и законе.
      Сетимо се само вашег идола друга Тита Јосипа Броза који је био вођа комунизма Југославије који је живео раскошније и од председника свих капиталистичких држава и арапских шеика у изобиљу и богатству и који чак на свом гробу није дао да се стави знак комунизма петокрака под којим је народ гинуо за њим у другом светском рату и клео се у комунизам и њега – свог комунистичког вођу и идола великог друга Тита, великог брата који је све надгледао у Југославији, који је због политичког вица слао људе на тешку робију на Голи оток, који је имао обичај да ликвидира своје најближе сараднике када би му постали конкуренција, итд.
       Опростите ако сам био преопширан. Надам се да ћете ми одговорити на ово писмо, јер није ми била намера да вас провоцирам него да мало боље схватим вашу идеологију која ми делује контрадикторно, кроз ваше одговоре на ова моја питања која мислим да дугујете свим Србима и свим грађанима Србије јер хоћете да нам вратите погубну комунистичку идеологију која нас је коштала много људских живота и уместо слободе донела нам окове и антисрбску и антиправославну безбожничку окупацију, робство, једноумље, диктатуру, тоталитаризам, апсолутизам и страховладу.
Владимир Јанковић
Београд
Србија
http://vk.com/id156526715  профил на руском сајту
http://www.facebook.com/groups/pravoslavnasrbskazajednica/
Група коју сам основао у јануару 2012. „Православна србска заједница“
http://www.facebook.com/groups/realmadridka/
Група „Руско-србско братство“
http://pravoslavnasrbskazajednica.blogspot.com/

Линк на коме је ово писмо најпре објављено
Линк на мом профилу на Фејсбуку где може да се коментарише текст
Линк у групи на Фејсбуку „Православна србска заједница“ с тим да ко није члан групе треба да тражи захтев да би га пустио у групу и да би могао да коментарише ту

http://www.facebook.com/groups/pravoslavnasrbskazajednica/doc/379223462159361/