Адитиви ( шта се крије иза Е – бројева)

Адитивом се подразумева свака супстанца која се без обзира на њену хранљиву вредност не користи као намирница, нити представља карактеристичан састојак намирница, али се из технолошких разлога намерно додаје прехрамбеном производу у току производње, прераде, припреме, обраде, транспорта или чувања, при чему сама директно или индиректно преко својих међу производа, постаје састојак прехрамбеног производа.

-Адитиви су разврстани по следећим категоријама:

1. Боје

2. Конзерванси

3. Антиоксиданти

4. Киселине

5. Регулатори киселости

6. Згушљивачи

7. Стабилизаори

8. Емулгатори

9. Емулгујуће соли

10 .Средства за желирање

11. Хумектанти

12. Учвршљивачи

13. Средства против згрудњавања

14. Појачивачи арома

15. Средства против стварања пене

16. Средства за газирање

17. Пропелинти

18. Заслађивачи

19. Средства за повећање запремине

БОЈЕ– на паковању намирница пронаћи ћете под ознакама:

Е – 100  и  Е – 180

БЕЗОПАСНЕ БОЈЕ:

Е – 100, Е – 101, Е – 103, Е – 104, Е – 105, Е – 111, Е – 121, Е – 130. Е – 140 (хлороформ), Е – 150 (карамел), Е – 151, Е – 152, Е – 160 (каротеин), Е – 162 (цвекла), Е – 170, Е – 175, Е – 180.

СУМЊИВЕ БОЈЕ:

Е – 125, Е – 141, Е – 153, Е – 171, Е – 172, Е – 173.

ОПАСНЕ:

Е – 102, Е – 110 (цедевита бобмбоне), Е – 120, Е – 123 (гумене бомбоне ЈАКО ОТРОВНИ АДИТИВИ), Е – 124.

УЗРОКУЈУ КАРЦИНОМ:

Е – 123, Е – 131, Е – 142.

КОНЗЕРВАНСИ:

Е – 200 до Е – 290.

БЕЗОПАСНИ:

Е – 200, Е – 201, Е – 202, Е – 203, Е – 236, Е – 237, Е – 238, Е – 260, Е – 261, Е – 263, Е – 270 (млечна киселина), Е – 280, Е – 281, Е – 282, Е – 290.

СУМЊИВИ:

Е – 240, Е – 241.

ШТЕТНИ:

Е – 220, Е – 221, Е – 213, Е – 215, Е – 216, Е – 217, Е – 239.

АНТИОКСИДАНТИ И КИСЕЛИНЕ:

Е – 300 до Е – 321.

БЕЗОПАСНИ:

Е – 300 (Витамин Ц) аскорбинска киселина

Е – 301, Е – 303, Е – 305, Е – 306, Е – 307, Е – 308, Е – 309, Е – 322 ( лицитин) – Емулгатор, има га у кексима (добија се из соје која је овде углавном Генетски Модификована), Е – 325, Е – 326, Е – 327, Е – 331, Е -332, Е – 333, Е – 334 (винска киселина), Е – 335, Е – 336, Е – 337, Е – 382.

ШТЕТНИ АНТИОКСИДАНТИ:

Е – 311, Е – 312, Е – 320, Е – 321.

СРЕДСТВА ЗА ЖЕЛИРАЊЕ:

Пектин, Е – 440.

ЕМУЛГАТОРИ:

Е – 450, Е -452 (фосфати и поли пепсати), Е – 322 (лицити), Е – 460 (целилоза), Е – 461 (метил целулоза), Е – 466 (карбокси-метил-целулоза)

Advertisements

Умеће умирања или уметност живљења

На капији једног од средњовековних градова на бакарној плочи је био угравиран натпис:   „Путниче, можеш да сазнаш имена свих оних који живе у граду, а имена умрлих зна само Бог.  “ Шта знамо о својим прецима?  Могуће је да знамо само неколико имена уназад до прадеде или чукун-деде, а даље се све губи у некој непробојној тами. Тако ће се и наша имена памтити само неколико генерација, а затим ће се она избрисати из сећања људи као што дете брише с табле слова написана кредом. Можда ће још неко време на нас подсећати гроб обележен каменом на којем стоји натпис, али ће затим и он бити предат забораву, сравњен са земљом. Не месту где се налазио биће саграђене нове зграде или просечени путеви, а остаци неиструлелих костију, помешани са земљом, биће се избачени заједно с грађевинским шутом.
Испред нас је бездан вечности, иза нас – бездан небића; сваки дан нас приближава гробу. У овом свету живимо као у тамници, донета нам је смртна пресуда. У сваком тренутку смрт као затворски стражар, може без куцања да уђе на врата и поведе сужња – нас – на место погубљења.
Наш живот личи на уску стазу зараслу у бодљикаво шибље и изровану каљугама. Сами не схватамо како смо се нашли на њој, дата нам је заповест да идемо, крај овог пута је гроб. Време нас као звер у потери за пленом приморава да идемо напред не дајући нам ни за тренутак да се зауставимо како бисмо одахнули.
Или је време попут реке чија бујица се не зауставља ни дању ни ноћу, ма шта човек да ради, речни ток стално јури напред од извора ка ушћу, без обзира на то да ли ради, спава, забавља се или седи за столом, време бешумно наставља да тече.
Сунце, звезде, безбројне милијарде далеких светила попут острва у космичком океану – све је потчињено времену, све има свој почетак и свој крај. Некада, у детињству, чинило се да је дан дуг, и изгледало је да сунце лагано путује од истока ка западу као да огромно око није желело да одвоји свој поглед од земље. Међутим, са сваком годином дан као да постаје све краћи, као да се убрзава ток времена, као да човеку само промицање дана и ноћи пред његовим очима – као кадрови у филмској хроници – говори: „Жури, остало је још мало времена, а време је новац за који се купује вечност.“
Или време личи на ледену падину: човек нема за шта да се ухвати, нема на шта да се ослони, клизи наниже, а испод његових ногу је провалија. Наша земља је гробље, гробље по којем корачамо, тела мртвих се претварају у прах и овај прах присуствује у новим облицима живота. Међутим, да ли смо ми ова тела која су закопана у гроб? Човек се родио с једним телом, а умро је с другим: само наше тело се непрестано мења, а то значи да телом сматрамо бујицу материје која под дејством нама непознатих сила поприма одређени облик. Као што река пролази кроз корито које остаје исто иако се сваког тренутка мења вода у њему, тако и наше тело, узима из околине и враћа у њу откидајући од себе. У чему је онда суштина његовог јединства? У самој човековој души. Душа напушта тело и оно се претвара у леш. Значи, видљиво умире, а суштина живота је у невидљивом. Видљиво је смртно, невидљиво – бесмртно. А ми ипак најчешће себе поистовећујемо с видљивим.
У скандинавским бајкама постоји прича о непобедивом витезу с којим нико није могао да се пореди по снази и храбрости. Једне ноћи овај витез сања чудан сан. Широка арена за такмичење, он излази и изазива на дуел сваког противника који пожели да ступи с њим у борбу. Витез је унапред сигуран у своју победу. Три пута позива супарника на бој и одједном… у сусрет му излази погрбљена старица. Витез је гледа с чуђењем, али га она неочекивано зграби својим јаким рукама и он осећа да га снага напушта и да постаје беспомоћан као дете. Затим га старица подиже изнад земље и лагано гуши.
Он се буди у бризи и недоумици:
„Шта значи овај сан?“
Нико није могао да га одгонетне и само је један мудрац-отшелник рекао:
„Сматрао си да си непобедив, али постоји супарник који је јачи од тебе. То је време, њега још нико није победио. Оно ће те учинити слабим попут детета, угушиће те у свом кошчатом загрљају. Овај сан ти је послат да не би био горд због своје снаге. Доћи ће старост кад ће те снага напустити, а затим – смрт.
Човек се плаши да се сећа смрти и у томе је један од узрока његових падова у грех. Он пије из чаше у коју је убачен отров и не жели ништа да зна о том отрову. Прођи улицама града – хоћеш ли наћи много кућа у којима никада не би оплакивали мртваца, хоћеш ли наћи много дворишта кроз чију капију није изношен мртвачки сандук? Човек је мислио да нешто поседује, али се испоставило да му је све што је имао било дато само на зајам.
Наш живот личи на облаке који плове небом. Они мењају свој облик: почињу да личе час на снежне планине, час на чудовишта из бајки, час на царске дворце, а час се поново претварају у безобличне сенке, у праменове магле, који се топе у небу, као гомиле леда у пролеће.
Наш живот личи на сан, а смрт на буђење. Човек се пробудио и све што је било у сну остало је у власти минуле ноћи. Оно што је сматрао животом, у ствари је било умирање, а за оно што је сматрао смрћу испоставило се да је живот. Он је животом сматрао испуњавање похоти и страсти свог тела, али је све прошло без трага, као налет буре. Пет чула је било свега пет рупа у тамници кроз које је разликовао само нејасне сенке, али их је смрт затворила као што затвара гриље у кући, а само тело се показало као леш који је носио на себи.
Човек је сликом смрти сматрао гроб у који закопавају његово тело, сам гроб му је изгледао као бездана црна јама, у којој ће нестати растворивши се у земљи као кап кише у океану, нестаће у црној космичкој ноћи где нестаје свест, где остаје само празнина која нема ни краја ни конца. Међутим, показало се да то није крај његовог постојања, да то нису врата у подезмље која су замандаљена кључем и на која је натрпано камење, већ рођење у нови живот. Све оно што му је изгледало као главни циљ на земљи: власт, богатство, наслада, – показало се као тамни негатив постојања. Видљиво је, неставши, постало невидљиво. Невидљиво је постало једино реално.
Оно што свет назива лепотом јесу у ствари тренутне сенке које нестају са сванућем; капљице које блистају на сунцу; пахуљице које личе на мале звезде, које се падајући на земљу претварају у блато. Дивимо се цвећу, али се оно брзо претвара у прах који личи на пепео. Наше погледе мами зелено лишће дрвећа, али оно у јесен жути, пада с грана као стара одећа, лежи на путевима као гомила ђубрета и ветар га развејава по пољу или скупља код ограде као сметове снега.
Људи кажу: „Какво предивно лице!“ Колико песама и стихова је сачињено ради величања земаљске лепоте, а у шта се ова лепота претворила – у празнину и ништавило! Где су очи које су некада поређене с тиркизом или ахатом, с бојом мора или небеским плаветнилом? Оне су се претвориле у сукрвицу и истекле из очних дупљи, попут последњих суза.
Земаљски живот је бесмислица кад га људи чине циљем за себе. Уколико желе да исцеде из њега као из гроздова винове лозе вино, напитак насладе, она се претвара о горку чашу пелина. Страст је мед помешан с отровом. Срећа на земљи је сенка која се не може стићи, човек трчи за сопственом сенком, а она бежи од њега. Међутим, ако се на живот гледа као на пут ка вечности он се открива души као велики дар, тада његове тамне дубине бивају обасјане светлошћу, тада човек схвата зашто живи, зашто пати, у име чега се бори. Тада све стаје на своје место и човек постаје свестан да му је живот дат како би заувек стекао образ Божји или образ сатане.
Време уништава све видљиво, трагичност смрти прожима све што постоји, као да трзаји боли потресају васељену, али за хришћане се иза пространства овог бурног мора отварају обале земље обећане.

Масонске олимпијске игре у Лондону 2012

Велика Британија је један од главних и најстаријих центара масонерије. Масони имају потпуну власт у тој земљи. Сваки друштвени аспект је под  њиховом контролом, а готово сви политичари су чланови тајних друштава. Масони су настављачи древних паганских религија и о томе јасно сведоче њихова учења, као и њихови симболи, а најпознатији масони као што су Алберт Пајк и други се не устручавају да отворено кажу ком “богу“ масони служе. По њиховом признању масонски “бог“ је Сотона, који се различитим културама представљао под различитим именима.  Постоји много симбола које масони користе, али један од њих је најпознатији. То је свевидеће око. Наивни људи се уверавају да он представља Божје свевидеће око. Међутим, сами масони откривају право значење овог симбола. Свевидеће око је масонски сибол за Озириса. Озирис је “бог“ мртвих (и подземног света) и део је “масонског тројства“ којем се масони клањају. Пајк даље говори да је Свевидеће око за древне народе означавало Сунце. Такође каже да су стари Грци називали Сунце Јупитеровим Оком, или Оком света и да њему припада Свевидеће око из масонских ложа.

Овај видео се не бави детаљним проучавањем масонерије, о томе се гледалац може информисати путем литературе и видео материјала који можете пратити на следећим линковима:
http://www.youtube.com/watch?v=K9Mb97Zt1-o
http://www.youtube.com/watch?v=MchHOGaVYXk
емисије
http://www.youtube.com/watch?v=q99kK8tBg-c
http://www.youtube.com/watch?v=rLsl5A4us1U
и књиге
http://www.mediafire.com/view/?79h4rp2pkaatikc
http://www.mediafire.com/view/?79w8dyp2q7q77b6
http://www.mediafire.com/view/?j3azl5ohvkdjkjq
http://www.mediafire.com/view/?9nv7y536p2i0gb9
http://www.mediafire.com/view/?2b1oatjgld5pacu
http://www.mediafire.com/view/?aqpu1xaombedu04
http://www.mediafire.com/view/?ml55m0vso8s5ln8
http://www.mediafire.com/view/?g7waffez7g16grz
Два одлична документарца која разоткривају испланирани напад на куле Близнакиње
http://www.youtube.com/watch?v=ONYMXWYkjN0
http://www.youtube.com/watch?v=5fvX3siTuCU

Оно што је сигурно јесте да ће сатанисти који владају светом све више изводити лажне терористичке нападе како би успоставили Нови светски поредак.  Они не бирају средства и такав сценарио је реално очекивати. Сигурно је да су Олимпијске игре 2012.  једна од најбољих шанси за такав исценирани догађај. Надамо се да се то неће догодити, али ако се догоди, овај видео ће бити јасно упозорење да је све то исценирано и много раније испланирано, у сврху стварања вештачког страха и поробљавања становништва путем тоталитарних закона који ће преко ноћи укинути привидну слободу и принудити људе да испуњавају сатанистичке услове и да прихвате антихриста за владара.

Велики Петак – Голгота

Данас је Велики Петак, најтужнији дан у хришћанском свету.
Данас је човечанство осудило Бoга на смрт. Ми Православци, радујемо се Васкрсу, најсрећнијем хришћанском празнику, Васкрсења Господа нашег.

„Само васкрсење могло је наградити оволико страдање. Само се васкрсом Христовим може природа и наша савест умирити“ -Св. еп. Николај Велимировић