Видовдан

Значај Видовдана за срБски народ потиче од историјских догађаја који су везани за тај датум.
Од свих најзначајнији је Косовски бој, погибија кнеза Лазара и пропаст срБског царства, па се од  почетка ХХ века слави и црквени празник Светог великомученика кнеза Лазара и светих срБских мученика.

„Косово и Метохија је бит нашег народа, наша душа, наша историја и садашњост, наша будућност. Косово и Метохија је отаџбина сваког Србина ма где он био рођен и ма где он живео, јер тамо су гробови отаца и дедова наших, све наше најмилије и најсветије, корен наш. Историја нашег народа вековима је исписивана на Косову и Метохији, видовданска традиција борбе за слободу, светиње, страдање, јунаштво, посрнуће и васкрснуће. Ту историју не смемо да заборавимо нити да се стидимо. На крају 20. века, 1998/1999. Године, поново су на Косову и Метохији исписане најсветлије старанице нове срБске историје. Та књига историје не сме бити затворена. Јединствени као народ, поучени вековним искуством и сазнањем да нема Србије, ни србства без Косова и Метохије, на нама је света обавеза да поново на Косову и Метохији испишемо будућност, која ће једног дана бити историја, и да на Газиместану положимо заклетву нашим прецима да смо разумели њихову поруку да само слога Србина спашава, да смо се уздигли инад свих међусобних свађа и подела, да смо злу коб србског раздора затворили тамо одакле никада неће моћи да нас дели и раздваја и да смо, коначно, постали оно што јесмо-Срби, јединствени, сложни, јаки, поносни, усправни и своји на своме. Херојском одбраном на Косову и Метохији сачувана је слобода Србије, сачувана је шанса за будућност. Историја се понавља, кад-тад вратићемо се на Косово и Метохију. А до тада ми потомци светог кнеза Лазара и његових Обилића, борићемо се ЗА СЛОБОДУ СРБИЈЕ!!!“

-одломак из књиге- „Други косовски бој“
-писца: Милована Дрецуна.

СрБска православна црква и верници данас обележавају Видовдан, када црква вековима даје помен кнезу Лазару Хребељановићу и срБским ратницима погинулим у бици са Турцима на Косову пољу 1389. године.

Видовдан, празник сећања на косовску погибију, обележен је црвеним словом у календару СПЦ, а за назив празника везује се Свети Вид који је, према „Прологу“ владике Николаја пореклом са Сицилије, а хришћанство је задужио подвизма у време цара Диоклецијана, великог прогонитеља хришћана.
Као што хришћани у страдању и васкрсавању Исуса Христоса виде наду за боља времена, тако је и ова битка носила наду за неко будуће ослобођење целе нације.
Према предању цркве, уочи боја на Косову кнезу Лазару се јавио анђео Господњи, а његове речи забележио је народни песник: „Којем ћеш се приволети царству дал’ земаљском или небескоме?“ Његове мошти почивају у његовој задужбини манастиру Раваници.
Видовдан није празник радости, не игра се и не пева, а људи се присећају палих ратника и обилазе њихове гробове.

Данас је 624 године од како над сваким Србином стоји клетва Светог Великомученика Косовског Лазара.

„Ко је Србин и србскога рода и од србска крви и колена, а не дошо’ у бој на Косово, од руке му ништа не родило,  рујно вино, ни пшеница бела, не имао пољског берићета, ни у дому од срца порода, рђом капо’ док му је колена.”

Advertisements

Међународни камп у Омољици: Сви су позвани!

Аутор: Милена Раковац

Имам задовољство да најавим и међународни волонтерски камп који ће се одржати у Омољици. Они који не знају Омољица се налази на 15 км од Панчева, 30 км од Београда. Камп организује Месна заједница Омољице у партнерству са Младим истраживачима Србије, у периоду од 29. јула до 13. августа 2013. године. У кампу ће учествовати дванаест волонтера из земаља широм света, као и локални волонтери. За сада је потврђено учествовање волонтера из Француске, Шпаније, Енглске, Украјине, Чешке, Русије, Велса и Кореје.

Камп носи назив „ Sunflower “, из разлога што је сунцокрет препознатљив симбол Омољице и лого фестивала „Жисел“. „Жисел“ (Живот села) је фестивал аматерског филма и фотографије који се већ четири деценије одржава у Омољци, у првој недељи августа.

И сами смо сведоци у каквом нам је стању култура и да нам је систем вредности пољуљан. У последњих неколико година то се одразило и на сам фестивал, где је он као вишедеценијска манифестација почео да губи смисао под утицајем шаторске музике, рингишипла и осталих пропратних елемената сеоског вашара. Битно је да се не предамо и не изгубимо битку. Имамо оружје за одбрану од неукуса. Младост!

Циљ одржавања међународног волонтерског кампа јесте промоција и богаћење културног програма фестивала „Жисел“, стицање пријатеља, као и ширење мира и толеранције. Затим оно што недостаје овом селу је недовољно јак омладиниски активизам и туристичка промоција Омољице. И најважније: стварање контаката између гостију из иностранства и локалног становништва, као и разумевање народа, обичаја и култура. На овај начин волонтери постају део свакодневог зивота села, а не туристи.

Примарне активности волонтера тицаће се организације фестивала „Жисел“ (помоћ приликом пројекција филмова, отварања изложби, додела награда итд.). По завршетку фестивала волонтери ће свакодневно учествовати у сеосиким збивањима и дружити се са мештанима. Планиране су многобројне активности попут припремања представа, учење српских националних игара као и интеркултурално вече, где ће волонтери презентовати земљу из које долазе, упознајући мештане са музиком, храном, фолклором или са неком другом карактеристиком своје земље. Једна од занимљивих манифестација која за циљ има промовисање српске традиције и ручни рад зове се „Нит Србије“. Сви појединци и организације које се баве ручним радом имаће прилику да изложе своје радове на мини базару у Омољици. Предвиђена је и акција под називом „Плесом за културу“ на којој ће учествовати сви плесни клубови из Панчева и околине. Још једна манифестација која је најављена је „Музика – универзални језик“ на којој ће бендови, оркестри и певачи из локалне заједнице и околине имати прилику да Омољици поклоне једно музичко вече за памћење.

Сви сте позвани! Видимо се!

Извор: http://www.iserbia.rs