Трибина предавања „Медијска контрола ума”

Уторак 16. децембар у 19:00
Градска библиотека Панчево

ТЕМЕ:
-Како нас претварају у стадо?
-Масовна контрола ума и стратегија отпора
-Инжињеринг пристанка
-Медији, адвертајзинг
-Историјат контроле ума
-Савремени облици контроле ума
-Увођење омладине у матрикс
-СТРАТЕГИЈА ОТПОРА
На крају ћемо увести питања слушалаца
Предавач: Мр.теорије културе Биљана Ђоровић

Advertisements

Шкотска


Референдум у Шкотској је показао како се изврће воља народа.
Изјашњавање грађана је вршено уз невероватан притисак и претње политичара и медија.
Енглеска краљица је морала да запрети прстом грађанима који намеравају да гласају за независност Шкотске. Читав свет је то гледао.

И? Ништа.

Референдум се одржавао у неравноправним условима. Немогућим.
Слично као избори у Мајданпеку.
Претње и уцене на све стране.
Тако је и Хрватска гласала за улазак у ЕУ.
Већина грађана је одлучила да Хрватска уђе у ЕУ. Та већина је износила око 25%.
Министарка спољних послова је дан уочи референдума запретила да пензионери неће добити пензије, уколико се не буду изјаснили за ЕУ.

Како се то понашање политичара зове?
Референдум је бесмислен, уколико се одвија у таквим условима.
Власт која држи све институције под својом контролом и све медије могу да наместе резултат који њима одговара. Нико у томе не може да их спречи.

На овај начин се обесмишљава демократија и воља грађана.
На овакав начин тоталитарна власт може дуго да влада. Избори су фарса. Референдум бацање новца. Превара бирача. Организована превара.

Уколико заиста хоћемо да будемо демократско друштво, онда треба променити изборни закон. Кривичним законом мора да се санкционишу све појаве обмањивања, прећења и притисака на бираче. Мора да се санкционише поткупљивање бирача и делење робе на дан избора.

Када прва политичка странка и њени политичари буду строго кажњени због нарушавања демократије, када им се буде забранило да се баве политиком и јавним послова, онда ће се увести ред у изборном процесу.

Залажем се за увођење политичког остракизма за све политичаре и њихове странке.
То је једини начин да се одбрани демократија.
То је једини начин да се одбране грађани од политичких манипулација.

Руски посматрачи су, одмах после завршетка избора у Шкотској, изашли са примедбама да је било велико кршења изборне воље грађана. То се види и на видео снимцима, који су почели да круже интернетом. Крађа гласова је омогућила да унионисти победе, јер су морали да победе.

Фамилији не одговара да се данас Шкотска, после 307 година губитка независности, поново осамостали. То би довело до краха Велике Британије. То би довело до краха ЕУ. Случај Шкотске би био заразан за све друге државе.

Европа се феудализује. То је једини начин да се државе ослободе челичног загрљаја Брисела. Комесари из Брисела не могу да задрже тај процес. Не могу као што нису могли да зауставе распад СССР и Југославије. Таква централизација није више могућа. Обесмишљава интересе сваке чланице ЕУ.

СССР и Југославија су били погрешно саткани, као што је погрешно постављена ЕУ. Уместо да економска рачуница покаже неопходност удруживанај, јер свако улази у заједници на основу својих интереса, централна власт присилном и погрешном економском политиком приморава чланице да спроводе њену политику. Таква унија није одржива на дуги рок Пре или касније мора да се распадне.

Боље је што пре. Касније је болно.
У Југословенском случају – крваво.

Шкотска је прошла.
Некако.
Ко је следећи?

Преузето са – http://www.dragas.biz

HAARP систем је узрок катастрофалних поплава у Србији

HAARP је систем високофрекфентних антена које зраче и контролишу процесе у јоносфери.
У свету је први пут инсталиран 1993. године.

Прво постројење HAARP система у Србији постављено је у Барајеву и непрекидно функционише од 3. маја 2012. године.  Постављање ових антена дозволила је тадашња актуелна власт Бориса Тадића и Мирка Цветковића као премијера и наравно парламетна у коме су они чинили већину.
Овај чин је потпуно НЕУСТАВАН, ван закона и нелегитиман!
Јер врло је познато се да инсталација система HAARP никако не користе у хумане сврхе, да не доприноси унапређењу и бољем животу људи, већ се користи за изазивање еколошких катастрофа, колико суша, толико стварањем разних енергетских таласа који се зову „цунами облаци“, односно HAARP облаци; стварање цунамија, разних подводних земљотреса, као што и Фукушима није била природна катастрофа, већ несрећа изазвана управо HAARP системом!
Ово електромагнетно оружје, је настало на основу проналазака Николе Тесне, заправо, ово је модификована ЗЛОУПОТРЕБА једног од најпознатијих Теслихих патената!

      Шта изазива HAARP?

  • оштећује људски мозак
  • изазива нервозу и карцином и утиче на менталне функције
  • утиче на расположење и ствара агресију
  • ствара озонске рупа у атмосфери
  • изазива поплаве и земљотресе 
  • убрзано загрева планету и контролише биолошке процесе на земљи
  • мења климу 

Крсна слава или празна формалност?

Слава је својеврсна декларација сваког срБског Православног дома.
Светитељи нису неки над-људи, нису они извор своје светости, већ дух свети кога су задобили кроз лични подвиг, путем саможртвене љубави, постом, молитвом, милостивошћу, Богољубљем и човекољубљем, којим је одисао сав њихов живот.  Црква је на њих указивала кроз сву своју историју, одређујући по један дан у години у којем би им се изражавало особито поштовање; њима су посвећивани и храмови, а срБски народ је једини Православни народ који је празновање светитеља из Цркве пренео и у своје домове. Празновање светитеља називамо „слава“ или „Крсно име“. Међутим, слава је и својеврсан тест, који више него било који други догађај показује наш однос, не само према светитељу кога славимо као нашег породичног заштитника, већ у крајњем исходу и према самом Богу, вери нашој Православној, али и према ближњем.

Шта је то „слава“ ?

Слава је молитвено прослављање једног светитеља као заштитника породице и њеног молитвеног заступника пред Богом.  На дан своје славе породица још ревносније прославља и молитвено велича Господа, још усрдније него иначе, моли се свом светом заступнику да молитвено посредује пред Господом за милост и благодат његову, за спасење и вечни живот.
Дакле, онај ко слави славу показује да верује у Господа, прославља и поштује Његове светитеље који су нам узори у животу и вери.

Чињеница је да у наше време многи Срби не знају због чега су њихови преци са толиким жаром бранили и очували древни обичај прослављања светитеља, назван: „Крсна слава“ од којих их не одвојише ни бројни ратови, ни насилна покрштавања. Ретки су и они који нешто више знају о својој Крсној слави, о животу свеца заштитника, време у којем је живео или дела због којих га народ поштује и слави.

На Западу племићке породице имају свој грб, а ми Православни имамо Икону.

Данас славу славе и верујући и неверујући. Уместо Богу и светитељу, важност се даје гозби и гошћену уз присуство по неког хришћанског обележја, које, руку на срце, више дође као украс и сценографски детаљ.
Спремање мрских јела у посне дане, неумерност у алкохолу, псовке, цигарета поред славске свеће и др. не само да је неумесно, већ је у врло штетно. Боље је не славити, него овако вређати и свеца и Бога.
Жалосно је када видимо како се у сусрет слави покреће читава машинерија за припрему трпезе, бесомучна јурњава и нервоза, а неретко у свађе међу укућанима.
А светац?
Он, нем и озбиљан, гледа са позлаћене даске на источном зиду, чека да га се неко ипак сети, док породица напета, нервозна и растројена дочекује дан своје Крсне славе.
Врло често, нарочито у градским срединама, славе се претварају у фестивале снобизма и малограђанштине, својеврсне изложбе специјалитета и посластица, утркивања међу домаћицама, параде неукуса и кича. Нажалост, веома је распрострањена појава да угађамо свом стомаку и гостима већма него Богу и свецима. Реч је о нашој бахатости, већини и не пада на памет одлазак у Цркву на Литургију, због заузетости око припремања трпеза; све се чини у славу стомака уместо у славу Бога.
И док су се на слави некада певале духовне песме и њима се узносила хвала Богу, светитељима и мученицима, данас се славе често претварају у дебатне скупове острашћених странчара и партијаша; испредају се вицеви, препричавају филмови, телевизијске серије, коментаришу утакмице и спортски догађаји. Каква промашеност и каква срамота! Каква журка и крканлук на који се троши огромна количина новца, а да притом нико и не мари за милосрђе према онима који немају ни за кору хлеба.
Разликујмо битно од небитног, одвојмо прослављање светитеља од гозбе, славу од весеља. Упоредимо свој живот са животом и делима нашег светитеља и исправимо га према светитељевом примеру. Немојмо  правити од славе никакав пир и весеље које ће јој одузети смисао; запитајмо се да ли су светитељи Божији од којих су многи били испосници и мученици задовољни нашим начином слављења њиховог имена и да ли ће нама оваквима какви смо бити заступници пред Богом или не?
Чувајмо се самих себе.
Ако своје славе овако славимо, онда је боље да их не славимо. Да свеце Божје не вређамо, милост и благослов Божју од нас не удаљујемо; јер слава је Божја, тиха и мирна, она је лакоћа радости и љубави према Богу, светима и ближњима. Зато, све што радите у славу Божју радите. Да би Богу било угодно и свецу мило, а Вама и Вашим породицама на благослов било.

http://www.prijateljboziji.com

Хладно сунце

Свет се клања идолима на сваком кораку и сваком месту. Клања се створеном, а презире творца. Клања се свему што на било који начин може употребити на задовољење страсти и пожуда: злату и сребру, новцу, стварима, храни, блуду и на њима заснованој индустрији измишљених потреба, али не само стварима; идолишта се подижу и у уметности, култури, медијима, спортским дворанама и на стадионима, тим аренама модерног гладијаторства, музичким спектаклима и фестивалима психоактивних супстанци и блуда, настраности свих врста. Окултизам као духовност новог’ века са свим својим делима и конфесијама као што су гатарије и врачања, магије свих боја и варијетета, биоенергетски вампиризам, јога, спиритизам и разговори са мртвима, астрологија итд.  Колике само тираже бележе „Хари Порет“, „Господари прстенова“ и сличне опскурне фасцинације демонских маштара и њихових маштарија насупрот животодарној, лековитој и истинитој речи Божијој.
Колики милиони живих мртвака похватаних у замке непостојећих светова и потом духовно погубљених, изомбираних бауља улицама мегалополиса на свим меридијанима. Курварством и блудом, нетрпељивошћу и мржњом разорени бракови, руше саме темеље људске заједнице. На место Богом благословене брачне заједнице мушкарца и жене болесним пропагандним кампањама људима се намећу сваковрсна против природна изопачења попут хомосексуалних међусобних смешанија мушкараца и лезбејске заједнице. Ова се изопачења озакоњују насилничким и бруталним уграђивањем у правне системе тзв. демократских друштава и држава. Хомосексуализам све више постаје политичка категорија и један од критеријума опште друштвене прихватљивости на глобалном нивоу. Непослушност деце према родитељима извор је рушења вертикале човечанства; непослушношћу и самовољом разорене школе сведоче да је стигло време горких плодова. Родитељи су на самом дну лествице вредности, баш као и брак и породица у целини. Породични живот и породични односи уређују се лажним законима који подстичу бујање зла у овим заједницама, а такве лажне законе штите и спроводе опуномоћене агенције које родитеље претварају у таоце дечијих хирова и распојасаности. Тзв. „планирање породице“ претворило се у крвави обрачун са нерођеним потомством у бојно поље милиона покланих, нерођених људи којима као сировином тргује незајажљива индустрија лепоте и профита.
Криминал, наркоманија и алкохолизам, проституција, педофилија, трговина људима и њиховим органима постају главни коридори којима профит хрли власницима људских судбина, среће и несреће, живота и смрти.
Добро упаковане, медијски предложене лажи и обмане индустрија забаве гутају душе милиона огрезлих у незнању, а незнање – оно не оправдава, незнање не одлаже извршење, а извршење је како ствари стоје већ у току. Еугеника је практично ушла на невидљива, али велика врата у живот на свим континентима; настрана и криминална теорија о наводном побољшању људске врсте сведочи да људи  који су себе прогласили Боговима и господарима живота и смрти нису никако уобразиља оних који бунцају о торијама завере, они постоје и финансирају истраживања у области генетичког инжењеринг, друштвеног, менталног и сваког другог инжењеринга, локалним ратним сукобима, успут и веома скупим не може се унапредити раса у жељеном обиму и степену, зато су ту лабораториски вируси и вакцине против њих, вештачки изазване епидемије  и пандемије, запрашивања из авиона сваковрсним агенсима и небројене друге методе и технике тровања човека и његовог животног простора; генетски модификовани организми за људску и животињску исхрану.

А медији?

Најгласовитији сведоци, али и покретачи наше духовне,  културне, менталне и сваке друге урушености, јесу медији.

Погледајмо садржаје наших домаћих серија, ток шоу емисија, завиримо у часописе, магазине, па и дневну штампу?  Прочитајмо коју књигу савремених писаца? А тек домаћа филмска продукција? Права академија псовки, неморала, блуда, изопачености сваке врсте, суштинско дно, празнина, ништавило.

У тој лудој трци саблазни незаостаје ни позоришна сцена, кажу, они само тумаче реалност. Нигде и ништа без псовке.

Главни актери и јунаци по правилу су људи стропоштаних моралних вредности, склони изопачењима и противприродним навикама, ликови са маргине живота, из света криминала, блуда, хомосексуализма, наркоманије, тзв. „звезде са естраде“ којима медији омогућавају статус друштвено признатих и прихватљивих вредности.

У овом псеудо-културним садржајима, а по оној старој народној изреци „чега се паметан стиди, тиме се будала поноси“ изопачење, неморал и псовање представљени су као културни бренд Србије и срБског народа.

Почнимо од наметања ауторитета новим генерацијама. Грађења и пропагирања победника, првака, објекта дивљења који заузима трон Бога у очима младих генерација. Обратите пажњу на генерације које тек стасавају. Примећујете ли ко су њихови узори, шта су теме њихових разговора, шта је то што представља њихова интересовања?

Телевизија је Ваш најгори непријатељ у васпитавању детета. Ријалити програми, попут „Великог брата“, „Фарме“, и осталих ступридних садржаја који пропагирају живот под надзором „свевидећег ока“, које се користи као лого самог ријалитија и нама очигледно још увек није довољан разлог за бојкот истих. Затим, нарушавање вредности живота, исмевање морала, части и врлине у текстовима песма „популарних“ васпитача и идола младих генерација. Лажне патриоте, иза којих се крију криминалци, узор су срБске омладине. Зло и изопаченост, постало је уобичајена и опште прихваћена дисциплина у вредновању људских особина. Ствари неједнаке и у срећнија времена ствари које су представљале срамоту, данас су прихваћене као једнаке, нормалне, уобичајене, чак и понос, начин профитирања, срамне индустрије, јавне трговине белим робљем, све има свој бар-код и цену.

Наша највећа трегедија је у томе што не знамо чиме требамо да се поносимо, а чега да се стидимо.
Наша земља је изнедрила толико умова, поклонила човечанству толико великих имена и дела, којима можемо да се поносимо, бар поштујемо, ако не можемо и не умемо да допринесемо слави срБског имена колико су они. Ми Срби барем имамо толико узора, само су нам очи заслељене тренутним светлуцањем кича и шунда и питање је, хоће ли нас та тренутна мрачна светлост заувек ослепети или ћемо ипак успети да прогледамо?

Имамо ли снаге и воље да се вратимо на прави пут или одлучујемо да се препустимо у канџе Новог светског поретка и заувек изгубимо свој идентитет?
Ми бирамо!

Виртуелна робија 21. века – Телевизија

Улога телевизије у свакодневном животу данашњег човека увелико је постала пренаглашена. Телевизија се намеће човеку. Она више не информише, не образује и не забавља, она све више настоји да “решава животне проблеме” људи. А то је као добровољна робија. Наравно, у мери у којој ми сами телевизији поклонимо наше поверење и прихватимо је као неопходност. А шта нам она доноси на плану нашег психофизичког здравља?

Магијска моћ телевизије превазишла је сва очекивања, а по свом утицају на људску душу она је данас вероватно без премца. Управо се због тога води толика борба међу политичарима за сфере утицаја на екрану. Зато су и толико скочиле тарифе за сваки рекламни минут. На телевизији једни те исти догађаји могу се приказати на различите начине, при чему се у корену мењају опажања/перспектива/ гледалаца.

Телевизор је буквално продро у наше куће, претворио нас је у робове једног сандука, напуњеног електроником од транзистора и схема. Колико времена сваки дан проводимо крај екрана? Према скромним прорачунима просечно око 2-3 часа дневно. Међутим, није мало људи који гледају телевизију по 6-8 и више часова дневно. Али чак и при најминималнијој количини гледања телевизије, годишње губимо најмање месец дана свог живота, проводећи то време крај, како га зову, малог екрана. Код многих људи та количина је већа 23 па чак н 6 пута. Да ли је оправдано овакво расипништво?

Овде не треба да греше душу чак и најжешћи противници телевизије, јер постоје емисије сазнајног, наравственог, духовно-естетског карактера које могу да благотворно делују. Али таквих емисија је веома мало, оне представљају пре изузетак од правила. И та позитивна страна је ништавна у поређењу с негативним дејством телевизије на човекову душу и организам.

Телевизор поробљава нашу вољу, чини човека пасивним, духовно леним, понекад га просто биороботизује. Телевизија је унела у наше душе страшне и развратне призоре у концентрисаном облику, сцене убистава, насиља, сексуалних изопачености, дивљих оргија. Ми као да се сатима налазимо сами у друштву манијака, убица, проститутки, хомосексуалаца, лудака, које добровољно пуштамо у своје станове.

После вечерњих гледања телевизије неретко се нарушава ноћни сан, људи сањају кошмаре, а нарочито страдају деца и омладина. Тако се стварају неуротски поремећаји, мења се понашање деце, појављују се раздражљивост, дрскост и грубост према околини, све до неадекватне агресивности.

Никаква информација у суштини не ишчезава без трага. Страшне слике остају у човековој подсвести, често поново избијају, испуњавајући снове ужасима и кошмарима, на различите начине дејствују на психу, сакатећи наше душе. Учестали случајеви свих могућих изопачености и свакојаке гнусобе, пораст грозних уличних сцена, отмице авиона, свакојака насиља, умногоме су резултат не само лошег васпитања, него и утицаја телевизије.

Нарочито запањује избор филмова који су преплавили у последње време телевизијске екране: примитивизам, вулгарност, бестидност, лош квалитет режије, порнографија итд. – као да је неко поставио себи циљ да разврати Русију преко телевизијских екрана. Велики део становништва сигурно то схвата, али ништа не може да учини. Осим тога, у самом човеку као да се две силе боре. Једна од њих тежи свему што је забрањено, тежи снажним доживљајима, чак и непристојностима, тобоже из радозналости.
Телевизија буквално хипнотизира гледаоца (не само преко сеанси здравља Кашпировског), програмира, кодира нашу психу по испланираном сценарију, слаби наше памћење, исцрпљује нервни систем, доводи до болесних склоности (наркотелеманије), одводи човека у свет илузија и лажи, политизира, увлачи у све могуће непотребне сцене, развраћа нашу децу (и нас саме). Опасно је и зрачење од телевизора, јер вибрација телевизијских таласа није својствена нашој природи и погубно делује на човеков организам, све до развоја онколошких обољења.

Телевизија погоршава слух и вид, доприноси сужавању и зачепљењу ситних можданих судова (капилара) услед венозног застоја крви у великом мозгу због напрезања сензорних структура приликом гледања телевизије. Телевизор гуши човекову духовност, одузима деци детињство, доводи до непокретног начина живота, одваја од физичког рада. Најстроже домаће дозирање телевизијских емисија најнеопходнији је услов нашег данашњег преживљавања.

У целини пак треба се руководити начелом: што се мање укључује телевизор, то боље. Ма колико био занимљив телевизијски програм, после његовог гледања на души остаје некакав талог у виду опијености, опште слабости, осећа се нека вртоглавица, а глава понекад као да је покривена некаквом копреном.

Свест о неопходности уношења тишине у наш живот и борбе са теленаркоманијом, померања акцената с политизације на наравственост и истинску духовност – то су реални аспекти нашег могућег оздрављења: и душевног, и физичког.

Свест о неопходности уношења тишине у наш живот и борбе са теленаркоманијом, померања акцената с политизације на наравственост и истинску духовност – то су реални аспекти нашег могућег оздрављења: и душевног, и физичког.

http://www.prijateljboziji.com/

Псовка – губа душе

 

 

http://www.prijateljboziji.com/

Није псовка само реч која ружи човека; псовка је реч која убија човека. Осим што разара личност, руши духовно, душевно и телесно здравље, псовка својим демонским карактром, опаклењује човеков и земаљски и вечни живот. Документарни филм -Псовка – губа душе- непосредно је и сликовито сведочанство те страшне истине.

https://www.youtube.com/watch?v=kqb_1zX77qc

Анкета: Омољица – пример успешног села


У циљу што боље промоције Омољице, као једног примера успешног села, организација Сунцокрет – Омољица Вас позива да попуните анкету како бисте нам помогли у што бољем прикупљању информације које можемо да искористимо приликом пријављивања Омољице на сајту http://www.selouspelo.rs/ . Ти подаци ће нам бити изузетно од значаја и у даљем раду наше организације, јер тежимо ка томе да Омољицу учинимо успешним и активним селом!
https://docs.google.com/forms/d/1BRig6BzHLSZdZZitkuJX2g-uJ3w5ozEImQ3OhKYhSZQ/viewform

Трибина: ИСТИНА О НЕСТАЛИМ БЕБАМА

Уторак 10. децембар 2013. године, са почетком у 19:30
Панчево, Градска библиотека, Немањина 2

УДРУЖЕЊЕ „РОДИТЕЉИ НЕСТАЛИХ БЕБА СРБИЈЕ“ и Повереништво покрета ДВЕРИ -Панчево,
позивају грађане Панчева на трибину о несталим бебама:
Драматични догађаји о којима се мало зна, а много више крије.
Више деценија, родитељи несталих беба очекују истину и одговоре.
На трибини ће говорити: Владимир Чичаревић, председник УРНБС и мајке:
Милијана Чумић, Тијана Тадић,Снежана Стојиљковић
Мира Радосављевић и Бошко Обрадовић, члан старешинства Покрета ДВЕРИ.

Жене ће говорити о свом и искуству других жена, чланова удружења.
Председник удружења Владимир Чичаревић, говориће објективно о теми, а Бошко Обрадовић о породици у Србији данас и стању у друштву.

Дођите да чујете искуства и животне приче својих суграђана, како би знали чега треба да се чувате и чему треба да тежимо како би имали здраву породицу!
Видимо се!