Чувени рецепт професора Мермерског за лечење рака!

Храна за лечење комплетног организма! Чисти крвне судове, лечи срце, буквално обнавља имуни систем, чисти јетру, бубреге , сав систем излучивања, такође и пробавни систем од патогене микрофлоре. Побољшава рад мозга и памћење, чува од инфаркта, инсулта и лечи до оздрављења особе које су преживеле исте. Средство против запаљења зглобова. Најбоље средство ПРОТИВ СВИХ ВРСТА РАКА. Регулише телесну тежину.

Састојци:
15 свежих (са сјајном кором) БИО лимуна
12 главица белог лука (ДАКЛЕ, РЕЧ ЈЕ О ГЛАВИЦАМА ДА НЕ БУДЕ ЗАБУНЕ)
1 кг. правог меда
400 гр проклијалог жита
400 гр свеже орахове језгре

Припрема проклијале пшенице:

400 гр пшенице ставити у прокувану стаклену теглу, па налити водом да огрезне. После 10-12 часова преко чисте крпе просути воду и добро опрати зрневље.
После 24 сата се добија пшеница са клицама (дужине 1-2 мм.).

Припрема лековите хране:
Самлети заједно проклијалу пшеницу, орахе и чена белог лука. Самлети 5 лимуна са корицом, и све заједно измешати у емајлирани суд. Од осталог лимуна узети само сок и мешати са осталом масом, док смеша не постане хомогена. Додати мед и дуже мешати, па сипати у тегле које чувате у хладњаку. После 3 дана је готово за конзумацију.

Дозирање
Ова храна се узима 30 мин. пре доручка, ручка, вечере и пре спавања.
За лецење рака – узима се на свака 2 сата! Рецепт гарантује здравље и дуг живот; чува свежину тела, младост и енергију, зато што садржи све неопходне витамине, минералне соли, биоактивне супстанце, протеине угљехидрате и биљне масноће. Побољшава рад свих унутрашњих органа.

Послуживање
Ова храна се узима по 1-2 кашике 30 мин. пре доручка, ручка, вечере и пре спавања.
За лечење рака – узима се на свака 2 сата.

https://www.youtube.com/watch?v=xlv7YUCnizY

Тровање нације: масовна употреба генетски модификоване хране уз одобрење државе

Ширење индустрије смрти

Ужас генетски модификоване хране потпуно је завладао српским тржиштем. Не постоји скоро ниједан прехрамбени артикал који није опасан за употребу и у коме нема око 95 одсто генетски модификованог материјала, за који је непобитно утврђено да утиче на развој малигних и других болести. Отров је дословно у свим производима такозване прерађивачке индустрије хране.

Има га у сосовима, мајонезима, кечапима, хладним чајевима, газираним напитцима, конзервираним месним прерађевинама…О свему овоме је упознат и нови министар пољопривреде Драган Гламочић, али, уместо да крене у крсташки рат против генестки модификоване хране, он је одлучио да је легализује! Мада је дошао на место министра као неко ко је декларативно био против ГМО, Гламочић је данас, сасвим извесно, важан ГМО лобиста.

Генетски модификована храна (ГМО) је преплавила српско тржиште, а о томе постоје и писани извештаји инспектора Министарства пољопривреде, са којима је упознат и министар пољопривреде Драган Гламочић. Српски закон забрањује присутност ГМО већу од 0.009 одсто, количине које су инспектори утврдили далеко превазилазе овај проценат.

Гламочић је од људи које је затекао у Министарству, и оних које је сам ангажовао, направио тимове са захтевом да му поднесу извештај о присутности ГМО. Оба извештаја се подударају по питању пандемијске раширености ГМО. Са друге стране, предлози његових сарадника су дијаметрално супротни.

Велики број његових сарадника предложио је да се отпочне борба против ГМО. Изнет је предлог да се проблем подигне на ниво изнад Министарства пољопривреде, да се у сузбијање ових отрова укључе царина, надлежни инспекторати и војска. План је подразумевао и широку едукацију грађана, пре свега оних на селу, док је путем медија требало да се пружи подршка овој акцији.

Други предлог за решавања проблема ГМО у храни је нека врста мирења са ситуацијом у којој се налазимо, и предузимање пасивних мера, као што је обележавање производа који садрже ГМО. Идеја другог предлога је да се грађанима омогући да сами бирају да ли желе да се трују или не. Проблем са овим предлогом је његова супротност са важећим законом.

Кад министар ћути

Министар Гламочић се пред сарадницима није изјаснио ни за једну групу мера, али се из његових изјава да законске одредбе које бране ГМО треба променити, може закључити да се одлучио да не санкционише раширени ГМО, већ да га легализује.

Према ранијем истраживању организације Грин-пис, ГМО састојци присутни су у дечијој храни „Хип“, у млеку у праху за бебе марке „Абот лабис симилак“, чоколадицама Марс, Сникерс, Тwикс, Милки веј, у чоколадама компанија Нестле и Фереро рошер. ГМО је присутан и у чоколадном напитку Несквик, млечним производима, највише у воћним јогуртима фирме Даноне. Модификовани су и зачини као што су вегета и хајнц. ГМО је откривен у готово свим мајонезима, сосевима, кечапима, као и у хладним чајевима фирме Липтон. У великим количинама налази се у газираним напитцима, Кока кола, Спрајт, Фанта, Пепси кола, док се храна из Мекдоналдса у свим земљама састоји од готово 95 одсто генетски модификованог материјала!

Најпознатији произвођач ГМО производа на свету је злочиначка фирма „Монсанто“, осим по ГМО, познати су и по производњи бојних отрова. У питању је фирма чији су службеници без гриже савести производили и дистрибуирали „Агенс оранж“, отров којим је америчка војска уништавала вијетнамску прашуму, док су амерички и вијетнамски војници, као и њихови потомци, обољевали од најгорих могућих болести. Деца су им се рађала без органа и са деформитетима.
Са фирмом Монсанто уговор о дистрибуцији производа за српско тржиште је потписала српска „МК Група“, власништво Миодрага Костића.

Према подацима до којих су дошли пољопривредни и други инспектори у Србији, ГМО је широко распрострањен у сточној храни, тако да конзументи меса и млека тих животиња, конзумирају и ГМО. ГМО је откривен и у храни крава музара чијим се млеком снабдевају породилишта. Сваки трећи килограм соје која се увезе у Србију је ГМО порекла, исти је случај и са бананама.

Број изречених казни за промет и увоз ГМО је симболичан.
Професор Пољопривредног факултета Миладин Шеварлић је јавно саопштио да је више хиљада хектара у Србији засејано генетски модификованим биљкама и да је срамота што пољопривредна инспекција не предузима ништа по том питању.

-Претпостављам да пољопривредници који узгајају ГМО соју, њу користе за тов стоке на сопственим газдинствима, а и то је изван контроле. Осим пољопривредника, за ово одговорност сноси и пољопривредна инспекција, као и држава. Казне су седам пута мање него у Хрватској – закључио је Шеварлић.

Колико је Гламочић крив што покушава да легализује ГМО, толико је за притисак Европске уније и Сједињених држава на Србију одговоран и функционер Демократске странке, Божидар Ђелић који је у својству потпредседника српске Владе у више наврата обећао такве измене закона.

Злочиначка компанија

Данас, када службеници ЕУ и Стејт департмента притискају Гламочића и Вучића по питању ГМО, они се позивају на обећања која је раније у име наше државе, а у својству потпредседника Владе дао Божидар Ђелић.
Осим Србије, Американци по питању ГМО притискају цео свет. Према наводима сајта Викиликс, у поверљивим депешама америчких амбасада, ова супер сила је због ГМО ушла у трговински рат са Европском унијом.

У дипломатским депешама из америчке амбасаде у Ватикану види се да је Папа још 2011. године почео да подржава производњу ГМО, као и да је његовом пристанку претходило упорно лобирање америчких дипломата, који су месецима „притискали“ Папине саветнике.

Постоји могућност да се ово питање наметне у Ватикану и заузврат утиче на широку популацију у Европи и земљама у развоју, пише у једној од поверљивих депеша објављеној на сајту Викиликса.

Из Викиликсових „каблова“ се види и да америчке дипломате блиско сарађују са злочиначком компанијом Монсанто.

Када је 2007. године Француска забранила Монсанту да производи и продаје генетски модификован кукуруз на територији те земље, реаговао је амерички амбасадор у Паризу Крејг Стејплтон. Он је тражио да Вашингтон казни ЕУ, посебно оне земље које нису подржале употребу генетски модификованих усева. Потом је послао и списак земаља којима се треба осветити.

„Треба предузети такве мере да се нанесе штета широм ЕУ, пошто Унија сноси колективну одговорност, али би делом требало да се фокусирамо и на најгоре прекршиоце као што је Француска“ – написао је Стејплтон.
У међувремену ЕУ је попустила под притисцима САД, увоз ГМО је дозвољен, под условом да га обележе. ЕУ је до те мере ревидирала ставове тако да њихови службеници сада заједно са Американцима притискају српске политичаре.

Ипак пример Бугарске говори да чланство у ЕУ не подразумева и конзумирање отровне хране. Бугарска влада је прво под спољним притисцима најавила могућност гајења ГМО усева, али је народ после те најаве изашао на улице. После двомесечних протеста и писања петиција, Влада је одустала од ГМО уступака које је, у име мултинационалних компанија тражила Америчка администрација.

Према речима професора Шеварлића, најбољи доказ да компаније које производе ГМО знају да је штетан, је чињеница да одбијају да га обележе.
„Чему територија, ако последице ГМО по људску популацију буду као и код експерименталних животиња, и ако нас за три, четири генерације неће бити – пита се Шеварлић и наводи да сви резултати експерименталних истраживања указују на то да покусне животиње показују велика оштећења, укључујући бесплодност у трећој и четвртој генерацији и велики број тумора.

Најбољи доказ да генетска модификација производа доводи до оштећења организама, чак и до смртних исхода, је случај јапанске компаније Шоња Денко. Ова компанија је америчко и јапанско тржиште снабдевала генетски модификованом триптофан амино киселином. Продавана је као суплемент исхрани. Препоручивана је спортистима, оболелима од епилепсије, деци у развоју и депресивним особама, са објашњењем да подстиче производњу хормона среће, серотонина. Испоставило се да због генетске модификације, односно мешања делова ДНК узетог из алги, овај производ изазива тешка обољења и смртне случајеве код конзумената. Производ је потом повучен из продаје, док је јапанска компанија платила одштету од две милијарде долара.

Паркирани џипови и „едукациона путовања“

Најмонструознија владина агенција на свету је америчка Федерална агенција за лекове (ФДА), која је 1994. године одобрила компанији Монсанто да генетски производи хормон раста који је убризгаван кравама. Од тада до данас је у Америци број оболелих од рака нагло порастао, а председник Барак Хусеин Обама уместо да забрани ГМО производе, заговара нови здравствени систем. Нов здравствени систем подразумева бесплатно лечење сиромашних грађана који су највише погођени конзумирањем ове хране. Научници су претходно упозоравали ФДА ће од примене тих хормона раста код крава, проценат оболелих од рака порасти и до петсто одсто код конзумената млека и млечних производа.

Највише ће порасти број оболелих од рака дојке, простате и дебелог црева, упозоравали су научници, пише у документима који се могу пронаћи на Интернету.

ФДА је отишла корак даље и 1996. године је званично одобрила продају ГМО производа без обележавања, због чега је од тада до данас број оболелих од дијабетеса у Америци утростручен.

Према мишљењу више америчких научника, последице по здравље од ГМО хране почињу са упалама:

У питању су биљке које изгледају као соја или кукуруз. Ипак, то нешто не постоји у природи, и када га конзумирате изазива различите врсте упала у организму – истиче се у раду Џефрија Смита. У Америци је од увођења ГМО до данас број грађана са поремећајем у варењу нагло порастао. Студије кажу и да су код људи којима су констатовани проблеми са варењем, претходиле хроничне упале. Исте студије показују и пораст оболелих од дијабетеса. Рапидно повећање броја Американаца са поремећајем у раду бубрега.

Подсећамо, кампања за ГМО у Америци је почела1992. године и то истом реченицом као и у Србији: „Не постоје научни докази да је ГМО штетан по здравље људи“- саопштила је званично ФДА.

За заузимање оваквог става заложио се службеник агенције Мајкл Тејлор бивши адвокат и саветник фирме Монсанто.

Пре него што је ГМО званично одобрен, службеници агенције су у више наврата написали да се таква храна не може сматрати безбедном.

Могу се појавити алергије, поремећаји у варењу, упале у организму, потребно је обавити још испитивања, јер се сумња да може узроковати рак у организму, писали су узалуд научници запослени у ФДА. Лобисти су Тејлора прогурали на место на коме се одлучивало у овој агенцији, он је донео одлуку да је ГМО безбедан, и од 1996. године таква храна се у Америци слободно продаје. Након одласка из ФДА, Тејлор је постао потпредседник фирме Монсанто.

Мултинационалне компаније и лобисти углавном бирају службенике и министре доказано ниских моралних опредељења, чије се име, попут Божидара Ђелића провукло кроз многе афере. Истражујући шта је то чиме би могли да уцењују професора Гламочића да промени своје ставове по питању ГМО, открили смо да је умешан у нестанак опреме вредне више од шест милиона евра, намењене националној лабораторији.

Европска унија је у оквиру „ИПА“ пројекта одобрила Србији средства за куповину опреме за Националну лабораторију. Национална лабораторија је требала да даје акредитације другим лабораторијама и да контролише њихов рад. Опрема коју је ЕУ послала никада није стигла у просторије Националне лабораторије у Батајници.

Део опреме је отишао у лабораторију Пољопривредног факултета у Новом Саду, којом је руководио шеф катедре за сточарство Драган Гламочић, данас министар пољопривреде. Други део опреме завршио је у друштвеној фирми Институт за хигијену и технологију. На овај начин је опрема вредна шест милиона евра, а која је власништво државе Србије, противзаконито отуђена. Сумња се и да је лабораторија којом је руководио Гламочић одговорна за фингиране резултате, због којих Комисија европске уније тврди да у српским лабораторијама долази до замене узорака.

Неколико недеља након именовања на место министра, Гламочић је прогурао проширење акредитације за лабораторију којом је раније руководио, а која ради са украденом опремом, тако да је она сада званично задужена и за контролу квалитета млека. Узорковање квалитета се наплаћује, па се поставља питање коме иду паре од комерцијалних послова које ова лабораторија остварује, са државном опремом.

У трансферу државне лабораторијске опреме у просторије факултета укључени су и Саша Драгин, Бојан Пајтић и декан факултета Милан Крајиновић. Ипак опрему би било немогуће отуђити без Будимира Плавшића, начелника одељења за здравствену заштиту и добробит животиња Министарства пољопривреде.

Будимир Плавшић је последњих десет година координирао све донације Европске уније за Министарство пољопривреде. ЕУ је Србији донирала опрему вредну више од 100 милиона евра, ипак нико никада није видео књиговодствени списак опреме, јер је Плавшић већи део раскућио на чудан начин. Плавшић је особа која потписује и распоређује, он је у име министарства одобрио да опрема за Националну лабораторију не оде у Националну лабораторију, већ на факултет код Гламочића.

За сада је познато да је ЕУ, осим опреме за лабораторију вредне шест милиона евра, преко „ИПА“ пројеката Србији донирала и покретну кланицу, док је за пројекте искорењивања свињске куге и беснила дала 60 милиона евра. Овде треба нагласити да је већина наведених пројеката пропала. Покретна кланица стоји и не користи се. Чак се не зна ни тачна локација на којој се налази. Пројекат искорењивања свињске куге је доживео тотални фијаско, јер се куга константно поново појављује.

Министарству пољопривреде донирано је са десетинама џипова за потребе ветеринарских и других инспекција, али ти џипови стоје на паркинзима и пропадају, инспектори их никада нису задужили…

Недомаћинско пословање са донацијама ЕУ јесте ружно и нецивилизовано, али чињеница да сваки „ИПА“ пројекат подразумева учешће државе Србије са процентом до двадесет одсто, значи да је држава оштећена за више од двадесет милиона евра…

Од Плавшића је у више наврата тражено да достави списак опреме, али он то никада није учинио. Са друге стране овај господин више од сто дана годишње проводи на „едукационим путовањима“. По повратку са семинара, Плавшић би морао да преноси знање колегама, које је стекао у иностранству, али се то никада не дешава, јер се он после подизања дневница кратко задржава у Србији и поново путује. Иначе Плавшић, баш као Сања Челебићанин и други службеници Министарства пољопривреде, никада не подносе извештаје о томе шта су научили на едукационим путовањима…

Челебићанинова је последњих месец дана путовала више него икада. Гламочић је начелницу лично послао на путовања до Прага, Брисела и других градова, а у исто време Тужилаштво је, из само њима знаних разлога, кривичне пријаве против ње и других службеника вратило полицији на дораду.

Почело заташкавање истине о тровању деце

Министри здравља и просвете су обећали да ће због тровања више од две стотине деце основних школа неко одговарати. Две недеље од овог обећања не зна се тачан узрок тровања и нико није у затвору. На перфидан начин јавности се пласира прича да су деца отрована бактеријским отпадом у шпагетама.

Истражујући шта се тачно десило, Таблоид се обратио Мирославу Стојшићу, доктору ветеринарске медицине, бившем начелнику Републичке ветеринарске инспекције.

Према Стојшићевим речима, деца су отрована не бактеријама стафилокока, већ токсинима који су остали иза тих бактерија.
-Термичком обрадом убићете бактерију стафилококе и ешерихије, али иза ње могу остати токсини који су опасни по здравље – тврди он – а на питање како су ти токсини доспели у шпагете каже да је сигуран да се деца нису отровала шпагетама, већ сосом од шпагета у коме је било заражено месо. Он објашњава да су шпагете суве и да у њима нема влаге у којој су могле да живе бактерије, док је појава таквих бактерија у месу могућа.

-Прича са бактеријом у шпагетама је скретање истраге у погрешном правцу, разводњавање приче како на крају опет нико не би био крив. Крива је ветеринарска инспекција града Београда, на чијем се челу налази Душан Љуштина – тврди Стојшић. Он истиче и да одговорност лежи на онима који су донели правилнике по којима се произвођачи самоконтролишу.

Проблем су, каже доктор Стојишћ, и измене Правилника о микробилошкој контроли исправности. Он наводи да се данас се за разлику од ранијих времена не испитује коагула позитивна стафило кока, и неки патогени сојеви, док се ешерихија испитује превише уопштено.Потребно је да се код теста на ешерихију испитује и на патогене бактерије које се сада не испитују. Он наводи и да се сада у јавност пушта прича о томе да су родитељи који седе у одборима за набавку хране делимично криви за овакво стање.

-Одговорност родитеља у овом случају не постоји јер они нису криви за лабораторијске провере и погрешно узорковање, тако да за то могу одговарати само добављач и они који је требало да открију да добављач има неисправно месо, односно Ветеринарска инспекција – објашњава доктор Стојшић, и каже да су родитељи дефинитивно су одговорни за тровање деце лошим квалитетом канцерогене хране. Он каже да родитељи и остали чланови школских одбора, као и одбора у обдаништима упорно набављају најјефтинију храну.

Ниску цену добављачи постижу тако што виршле, млевено месо, сосеви за шпагете које испоручују, не садрже ни пет посто квалитетног меса. Деци у обдаништима се сервира трећа категорија пилећег, свињског и говеђег МОМ-а. У питању су месни отпаци које у Европској унији нико неће, или су забрањени. Они у Србију стижу по цени од 100 динара за килограм, па их произвођачи са лојем, сојом и канцерогеним адитивима смуљају у смесу која кошта 300 динара по килограму. Родитељи нису свесни да месо не може да буде тако јефтино.

Родитељи нису криви што је дозвољен увоз ових отпадака. Доктор Стојшић тврди да би Синиша Котур, начелник међународног одељења за сертификацију требало да престане да даје дозволе за увоз ових производа.

-Котур је господар дозвола за увоз МОМ-а. Када он не би издавао дозволе, такве робе не би било у промету. Истина, правилници за које су одговорни Сања Челебићанин и Слободан Шибалић заједно са министром Гламочићем, дозвољавју да таква роба улази у Србију, али дозволе даје Котур. Некима их даје, а некима не. Дакле има моћ да спречи ово зло – каже Стојшић.

Шта је тачно МОМ? То је скраћеница за машински откоштено месо. Заправо МОМ садржи често и уситњене кости заједно са отпадним месом.

-Трећа категорија пилећег МОМ-а садржи тртичне жлезде које се нигде у свету не једу, јер су пуне хормона и антибиотика којима се хране пилићи.

ЕУ је то раније гурала у храну за мачке и друге кућне љубимце. Они су потом обољевали од рака па је та категорија меса забрањена чак и у храни за животиње. Сада ЕУ то извози за Србији, а наши произвођачи то стављају у храну за обданишта и школе – упозорава Стојшић, и каже и да је говеђи МОМ, који такође увозимо, у ЕУ је забрањен за људе и животиње, јер се сматра да изазива телеће лудило код животиња, и Јакобс Кројцфелдову болест код људи.

Смрт са мехурићима

Кока кола, спрајт, фанта и друга газирана пића упропастиће вашу јетру брже и успешније од домаће ракије, вина или пива!
Газирана и нека негазирана „освежавајућа пића“ која не садрже алкохол, попут кола, ледених чајева, оранжада, пића су која највише конзумирају деца, и најгора су пића која можете унети у организам.

Ови напитци садрже мало, или нимало витамина и других неопходних хранљивих супстојака, асадрже кофеин, угљен диоксид, просте шећере, адитиве и вештачке боје и заслађиваче. Истраживања показују да је конзумирање сода у великим количинама, посебно код деце, одговорно за здравствене проблеме, као што су пропадање зуба, прекомерна гојазност, дијабетес типа два и срчана обољења.

Када пијете кока колу, натрпану шећером, на сцену ступа панкреас да произведе и испусти инсулин, хормон који пребацује шећер из вашег крвног система у све ћелије и ткива да би се тамо употребио. Резултат прекомерног уноса шећера је повећан ниво инсулина, а ниво инсулина у крви изнад нормалног може довести до опадања вашег имуног система, чиме се смањује способност вашег организма да се избори са обољењима.

Шећер који не буде употребљен у ћелијама се смешта у резерву, претвара се у маст, а то доводи до пораста телесне тежине, повећава ризик обољења срца и до рака.

Истраживањем је утврђено да када особа узима рафинисани шећер, број њених белих крвних зрнаца значајно опада током неколико сати након конзумирања. Другим истраживањем (на пацовима, додуше је установљено да пацови који редовно узимају велике количине шећера имају знатно повећан ниво оболевања од рака груди, у односу на пацове са нормалном исхраном.

Ни са дијеталном кока колом се нећете усрећити, уколико пијете оваква освежавајућа пића постоји 30 одсто већа шанса да се угојите, нарочито у региону око стомака. Напици са вештачким заслађивачима, какви су аспартам или сахарин, такође угрожавају здравље!

За сахарин је утврђено да је канцероген, а истраживања код пацова су показала да сахарин производи рак бешике. Аспартам, са друге стране, је хемикалија која стимулише мозак да мисли да је храна слатка. Он се у желуцу разлаже на аспартамску киселину, фенилаланин и метанол, а стимулација мозга само доводи до даље жудње за слаткишима.

Истраживањем универзитета у Тексасу је доказана повезаност аспартама са гојазношћу!

Посебно је штетан и угљен диоксид који се у ова пића додаје како би се створио ефекат мехурића. Напици „са мехурићима“ садрже фосфорну киселину, која може озбиљно да наруши и умањи ниво калцијума, који је кључна компонента костију.

Са малим нивоом калцијума у току дужег временског периода смањује се маса и густина костију, што у преводу значи да коришћење газираних пића у шта спада и кисела вода повећава ризик од остеопорозе.

Кофеин који је присутан у свим енергетским пићима и кока коли ствара додатне проблеме. Он смањује ниво калцијума и стимулише централни нервни систем, на тај начин доприноси стресу, нервози и несаници.

У енергетска пића као што су Ред Бул и Гуарана додаје се и хормон таурин, који изазива масну јетру и оштећења мозга.

Извор: http://www.vaseljenska.com

Нови предмет у школама: “Здравствено васпитање о репрдуктивном здрављу“

Књига коју је хомосексуални лоби успео да убаци у наставу преко покрајинске власти (Пајтића, Чанка и покрајинског министарства просвете) у Новом Саду, без знања и питања министарства просвете, надлежних и стручних институција, савета родитеља… На силу су увели у 10 покрајинских школа, по једна у НС, ЗР, ПА, КИ, ВШ, СМ, С: Карловцима… Књига НЕМА ОДОБРЕЊЕ републичког министарства, али хомосексуални лоби је толико јак да је противуставно успео да убаци овај предмет (углавном у гимназије) у наставу! А планирају од следеће године да овај предмет уведу у све школе.
Погледајте књигу свога детета, распитајте се код својих пријатеља чија деца иду у “одабрану“ школу… да сви заједно извршимо притисак на власт да престане да се игра са нама и нашим породицама.

Назив предмета и књиге је: “Здравствено васпитање о репрдуктивном здрављу“

1. “Планирање породице у ужем смислу: – Право људи да имају жељени број деце (НЕ ВИШЕ ОД 4)“ (стр. 107)

2. “Дуготрајним истраживањима и проучавањима дошло се до закључка да је хомосексуалност НОРМАЛНА И ПОЗИТИВНА варијација људске сексуалности.“ (стр. 105)

3. “Нема доказа да родитељи утичу на сексуалну оријентацију деце, јер има примера и ХОМО и ХЕТЕРО сексуалне деце из ХОМО и ХЕТЕРО сексуалних бракова“ (105. стр)

4. На питање од када настаје хомосексуалност књига децу подучава: “Да би међу групама људи које су имале заједнички задатак као нпр. ићи у лов, опстао добар однос и циљ био извршен, развила се хомосексуалност с циљем учвршћивања пријатељства, односно боље емоционалне повезаности.“ (стр. 104) НАПОМЕНА: није наведена ниједна фус нота нити извор одакле се црпи ова чињеница.

5. Поглавље шта то није нормално у сексу: “Некада су у ово били укључени хомосексуалност и трансвеститизам, али је ово одбачено и сада се сматра да су то варијанте нормалне сексуалне оријентације – идентитета.“ (стр. 93)

6. “Не постоје препоруке ни границе када се може најраније (или када треба најкасније) почети са сексуалним односима“ (стр. 83)

7. ШТА ЈЕ АБОРТУС: “Појам “абортус“ означава прекид трудноће у периоду живота када је беба сувише мала да би била способна за живот у спољној средини (лакша од 500г)“ (стр. 120)

8. “Забраном абортуса се не повећава наталитет и рађање, већ само број криминалних абортуса и њихових компликација“ (стр. 122) – наравно поново без икаквог навода извора истраживања.

9. “Родне улоге се уче. Оне нису урођене или “природне“. Тачније, готово све што могу мушкарци да ураде – могу и жене. И готово све што жене могу да ураде – могу и мушкарци“

10. “Продице, заједнице, религије и државе често регулишу и кажњавају понашање које се не подудара са очекивањима која се тичу родних улога. Такве казне могу варирати по обиму: На пример, људи могу: … – Покретати кривичне процесе и злостављати СЕКСУАЛНЕ РАДНИЦЕ…“

У прилогу је слика из књиге.
Милутин Илић

Чернобил у тањиру – Монсанто

ГМО терор:  Монсанто терорише нучнике и еко-активисте !

Биотехнолошки див Монсанто свакако није међународна корпорација која ће се устручавати коришћења свакојаких најпрљавијих трикова како би успела да повећа своје профите, стога се оправдано може назвати, најомраженијом компанијом на свету. Немачке новине  Süddeutsche Zeitung  објавиле су детаљан извештај који то потврђује, и у њему се описује како су Монстану на располагању средства и људство америчког политичког врха, али и војно-индустријског комплекса.

У њему стоји податак како су током прошле године 16 лобиста Монстанта постали високо рангирани политички званичници САД-а, према подацима Центра за одговорну политику, непрофитне организације са седиштем у Вашингтону која анализира утицај новчаних токова и лобирања на обликовање ставова политичких званичника.

Монсанто је 2008. године ангажирао Total Intelligence Solutions, обавештајну службу компаније која се сада службено зове Academi, некад је њено име било Xe Services, али је најпознатија као Blackwater (и ту није крај пописа). Ради се, у основи, о приватној војсци која је водећи давалац заштитничких услуга америчкој војсци, а име често мења због низа брљотина које се доводе у везу с компанијом, попут мучења и убијања цивила и подмићивања ирачких званичника. Монсанто је Total Intelligence Solutions  ангажовао (службена је верзија), како би прикупљао информације о појединцима и активистичким групама које нису наклоњене биотехнолошком диву.

О Монсантовом политичком утицају довољно говори то да  је Craig Stapleton, бивши амерички амбасадор у Паризу, сугерисао америчком политичком врху састављање листе казни за европске државе које се противе увођењу Генетски Модификованих Организама. Може се поменути како је  Ilse Aigner сервирала, немачкој министарки пољопривреде, хране и заштите потрошача, након што је 2009. године забранила у Немачкој Монсантов генетски модификовани кукуруз. Њено мишљење је током службене посете САД-у доста агресивно покушавао да промени амерички министар пољопривреде TomVilsack.

Противници технологије Генетски Модификованих Организама често су жртве хакерских напада, попут немачке организације за заштиту животне средине “Пријатељи земље“. Два дана пре конференције за штампу на којој ће се објавити резултати истраживања о утицају Монсантовог пестицида глифосата на људско тело, вирус је из погона избацио компијутер главног организатора Adrian Beppa. Интернет страница независне организације GMWatch, која пружа информације о опасностима ГМО технологије, је мета хакерских напада још од давне 2007. године. Можда се ту крије неслужбена верзија разлога Монсантовог ангажовања Blackwatera.

Треба поменути и случај др. Judy Carman, аустралске научнице која је објавила неколико истраживања о (не)квалитети Генетски Модификованим Организама. Увидом у попис IP адреса с које се посећују интернет странице на којима др.  Carman објављује своја истраживања, установљено је да странице посећује не само Монсанто, него и различити амерички званичници, укључујући и војску.

Све то заједно и није нека тајна, јер је још давне 2001. године Jay Byrne, бивши Монсантов човек за односе с јавношћу, изјавио како “интернет треба сматрати оружјем које једноставно стоји на столу. Или ћеш га ти употребити, или твој противник, али неко ће свакако страдати“.

ОД АРСЕНА (As) СЕ УМИРЕ – ЗАР НЕ?

Пише: др Милета Перишић, дипл. инг. технологије

Већ три деценије у Војводини се безуспешно, испитивањима на пилот моделима, покушава решити питање уклањања арсена из воде за пиће. У међувремену људи обољевају и умиру. Смртност од малигних тумора у Војводини је за 24 % већи од исте у Централној Србији, упозорава др Милета Перишић дипл. инг. у отвореном писму др Бојану Пајтићу, председнику Владе Војводине, које је послао и задуженима за ову проблематику у Аутономној Покрајини Војводини и Републици Србији.

Пре три године сам Вас информисао о проблематици водоснабдевања у Аутономној Покрајини Војводини. Реч је о подземним водама са високим садржајима природних органских материја (ПОМ), арсена (Ас), натријума (На), амонијака (НХ4), бора (Б) и др., које се без пречишћавања испоручују потрошачима као вода за пиће. Више од три деценије трају безуспешни покушаји великих међународних компанија и неких наших институција да на пилот моделима нађу решење овог задатка. Том приликом сам Вас информисао и о расположивом иновативном решењу (патент РС 52257 Б), са којим се постижу високи ефекти уклањања штетних и опасних материја из подземне воде и обезбеђује најстрожи стандард квалитета воде за пиће, у најкраћем року.

Мој тадашњи допис је прослеђен Секретаријату за заштиту животне средина и одрживи развој АПВ. Из одговора који су мени доставили јасно је да они и даље подржавају решавање овог задатка устаљеном методом „тражења“ решења на пилот моделима. Иако су имали обиље података, а ради се о десетинама испитивања на пилот моделима, са којима се потврђују наше тврдње да се на тај начин не може доћи до решења постављеног задатка, они су и даље упорни!

Зашто?

У складу са таквим опредељењем задужени за водоснабдевање у АП Војводини и даље настављају пилот испитивања, којима се безуспешно тражи решење применом различитих добро познатих поступака третмана (сви поступци су из расположивог стања технике).

Током више од 30 година на томе су се вежбале бројне иностране компаније и неке домаће институција. У овим активностима су утрошена велика новчана средства, а за то време се народ излаже високом здравственом ризику.

Током 2012.године реализован је још један покушај, фирме WTE из Есена, да „нађе“ решење третмана воде за пиће у Зрењанину. Овом приликом Управа КРО Водовод и канализација је у Тендеру искључила наш (српски), обавезујући, стандард квалитета воде за пиће, дајући предност оквирном ЕУ нормативу! Са смањеним захтевима (у односу на наш стандард) уклањања PMO, NH4, Na, B и др. из подземне воде, као и бројним проблемима у наставку дезинфекције (нус продукти), добила би се хигијенски неисправна вода за пиће. Надајмо се да ће, макар и накнадно, организовати ревизију, са анализом резултата рада пилот модела и да ће се донети валидни закључци у реализацији овог задатка.

Колико су тешке последице оваквог приступа у коме се арчи време довољно је навести само ефекте повећаног садржаја As у води за пиће на морталитет (смртност) корисника те воде.

Због високе смртности од малигних тумора корисника воде са високим садржајима As у води за пиће на свим континентима крајем XX века је смањен максимално допуштени садржај As у води за пиће са 0.050 мг/л – што одговара морталитету: 1 умрли на 100 корисника те воде, на 0.010 мг/л, – што одговара морталитету: 1 смртни случај на 500 корисника. Статистички услов конзумирања је два литра те воде дневно, у периоду од 20 година.

Нови захтеви Америчке агенције за заштиту живорне средине (USEPA) орјентисани су ка даљем смањивању допуштеног садржаја As у води за пиће на 0.001 мг/л, што одговара морталитету од малигних тумора: 1 умрли на 5.000 корисника.

Како то изгледа у односу на стање у АПВ, где садржај Ас у води за пиће достиже и 0.300 мг/л, што одговара морталитету од малигних тумора: 1 умрли на 15 корисника такве воде?

У документу, „Стратегија за превенцију и контролу хроничних незаразних болести Републике Србије“ Министарства здравља Републике Србије за 2006.годину је утврђено да је морталитет од малигних тумора у АПВ за 24 % већи од истог у Централној Србији. На 100.000 становника то износи 48 лица, односно укупно у АПВ то је за 960 смртних исхода од малигних тумора, током једне године, више него у Централној Србији на 2.000.000 становника, што је сагласно са наведеним нормативима у светској пракси.

Иако је ово добро познато задуженима за водоснабдевање код нас се и даље наставља са праксом „тражења“ решења на пилот моделима. Ми смо, Комисија за ревизију (четири инжињера технологије) програма истражних радова на пилот моделу у Кикинди још пре 15 година закључили да се на тај начин (а радило се о примени решење са познатим ефектима третмана) не могу добити параметри за пројектовање постројења за третман воде за пиће. На основу расположивих података о свим поступцима третмана из оквира стања технике унапред се зна шта се може добити са сваким од пилот испитивања. Од тада безуспешно указујемо да се на тај начин не може решити овај проблем. И експерти Института TZW из Карлсруеа су, после опсежних истраживања на лабораторијским моделима током 2005/06.године у Војводини, закључили да се са постојећим стањем технике овај проблем не може решити на прихватљив начин. На пилот моделима се не „тражи“ решење. На пилот моделу се доказује расположива технологија у кратком року и дефинишу параметри за пројектовање постројења за третман воде за пиће.

Из цитираних података о само једном од штетних и опасних материја (As) у води за пиће и морталитета корисника те воде очигледно је да свако одлагање решења овог задатка у АПВ има изузетно тешке последице.

Имајући у виду ове чињенице јасно је да се пракса током више од 30.година „тражења“ решења на пилот моделима мора прекинути и проблем решавати професионално и са примереном одговорношћу свих учесника у овом задатку.

Први корак на путу ефикасног решавања овог ургентног проблема је расписивање Међународног конкурса за избор технолошког решења пречишћавања овог типа подземне воде.

Решење са којим се конкурише мора бити доказано у лабораторијским условима, на пилот моделу и у пракси. Решење се мора доказати на изабраном локалитету у АП Војводини са високим садржајима: арсена, органске материје, амонијака, натријума и др. – у најкраћем року. Квалитет пречишћене воде мора испуњавати критеријуме дефинисане Правилником о хигијенској исправности воде за пиће, Сл лист. СРЈ бр. 32, 1998.године.

На тај начин, са међународним конкурсом, може се у кратком року сазнати каква се решења овог задатка данас нуде у свету. Ово је најсигурнији и најефикаснији начин да се дође до техно-економски и еколошки оптималног решења овог акутног проблема у АП Војводини.

По коначном избору поузданог решења, које испуњава најстроже стандарде, може се без ризика приступити изградњи уређаја за третман воде за пиће и на дуги рок решити проблем водоснабдевања, обезбедити хигијенски исправна воде за пиће за бројна насеља у АП Војводине, која десетинама година користе неисправну воду за пиће.

(аутор је научни саветник и иноватор)
Извор: www.balkanmagazin.net

ЕКСЛУЗИВНО: Институт Торлак продат Новартису иза леђа Србије!

Торлак

Пре само неколико дана, наша држава донела је одлуку и то ће званично и бити објављено за пар дана да је ТОРЛАК – Институт за Вирусологију и Серуме, више није у рукама Србије.

ПРОДАТ ЈЕ ПРИВАТНОЈ КОМПАНИЈИ А ТА ИСТА КОМПАНИЈА ЈЕ ЗАБРАНИЛА ПРОИЗВОДЊУ БИЛО КОЈЕ ДОМАЋЕ ВАКЦИНЕ КАО И СЕРУМА. ( од сада је само дозвољен увоз из страних земаља )

ТАКОЂЕ СУ ФАРМАЦЕУТСКОЈ КОМПАНИЈИ „ГАЛЕНИКА“ – ЗАБРАНИЛИ ПРОИЗВОДЊУ ПЕНИЦИЛИНА ( за сада из непознатих разлога ).

ИНСТИТУТ ЗА ВИРУСОЛОГИЈУ И СЕРУМЕ – ТОРЛАК, ЈЕ ЗВАНИЧНО ПРОДАТ КОМПАНИЈИ НОВАРТИС.

Новартис је тражио 2012 године од Владе Србије и Министарства Здравља Србије, правно изузеће од могућих тужби, уколико ВАКЦИНЕ проузрокују штету на људима.

Новартис је добио правну гаранцију, а народ остао сам да се бори за себе !!!

А да би ова вест била још гора, Торлак/Новартис већ 6 месеци заједно са Министарством Здравља, ради на новом пројекту…ДНК ВАКЦИНЕ – ТРЕЋЕ ГЕНЕРАЦИЈЕ ТЈ. ГЕНЕТСКИ МОДИФИКОВАНЕ ВАКЦИНЕ.

С обзиром на то да је Торлак продат компанији Новартис, ФИТОФАРМАЦИЈИ ГАЛЕНИКА из Србије, је добила забрану на производњу пеницилина.

И од 2013 године, можемо само да увозимо Пеницилин из страних земаља или да купујемо и потражујемо количине од Новартиса.

Извор: www.srbijadanas.net

ШИРИ ДАЉЕ!

Фанатизам

Људска реч је средство општења и самоизражавања. Али у нашем лексикону постоје речи које више не носе строго одређену смисаону тежину и пре затамњују него што осветљују суштину ствари. Неке од њих су постале етикете и надимци, које људи покушавају да прилепе онима који се не слажу са неким мишљењем или са нечијом позицијом. Једна од таквих речи чији смисао људи недовољно јасно схватају јесте данас толико модерна реч „фанатизам“.

Често човека који је чврст у својим убеђењима називају фанатиком само зато што има чврсту позицију погледа на свет коју не жели и из моралних разлога не може да мења. Сетимо се времена када су фанатицима називани сви религиозни људи уопште, када су верујучег човека називали мрачником и фанатиком, и саму веру у Бога желели да представе као последицу незнања, фанатизма или пак лицемерја. И данас, у наше време, реч фанатизам поново почиње да се употребљава зато да би се у извесном степену оцрнио и дискредитовао човек који има своја убеђења и не може да их мења као рукавице или као што камелеон мења своју боју у зависности од околине. Због тога треба да размотримо шта је фанатизам, а шта је принципијелност.

Ја фанатизам схватам као духовну гордост, оријентисаност на самог себе, убеђеност не у истину, већ искључиво у исправност сопственог религиског мњења. Фанатизам је мањак или чак одсуство љубави према другим људима, фанатизам је убеђење као одређена поза, уз одсуство жеље да се схвати други човек. Фанатизам је непробојни оклоп кроз који човек није способан да види било шта друго, фанатизам је лажна вера. Кредо фанатика-припадника такве лажне вере је: „Моје мишљење је једино и увек исправно“.

Што се тиче убеђености и принципијелности – то је нешто сасвим друго. Човек који има своја верска убеђења, који може да их објасни и одбрани, који је у стању да одговори на питање зашто су управо она постала истина и живот за њега, јесте принципијелан, али не и фанатичан. Он уме да укаже на саму суштину, саму основу својих убеђења. Не мењати своја убеђења, не колебати се у њима, не трампећи истину за корист, односно прагматизам – то упоште не значи бити фанатик. Лично сматрам да се у својој даљој перспективи појмови „истина“ и „корист“ стапају. Истина не носи у себи унутрашњу противречност и онај ко је исповеда никада се неће обрукати, онај ко се у њу узда никада неће погрешити, неће се преварити. А човек који истину мења за тренутну корист никада неће достићи узвишене циљеве и резултате.
Тренутна корист која се остварује зарад одступања од сопствених убеђења после неког времена може да се претвори у трагедију. Ова ефемерна корист ће бити минирална и разрушена самим потенцијалом лажи и противуречности који се у њој налазе, јер свака лаж има центрипетални смер. Свака лаж у себи садржи елементе трулежи и распада. А истина је целовита и нетрулежна.

О ФАНАТИЗМУ
Aрхимандрит Рафаил Карелин

Ауторитети младих, пут безнађа

Када бисмо живот у Србији, почевши само од 90-их година, до дана данашњег упоредили са филмом, дефинитивно би га сврстали у трагедије.

Злогласне деведесете такав глас не прати без разлога. Највише ратова, криминала, лоших узора, пропагирање неморала, сатанизма, сарказма, лажи, преваре, неморалности сваке врсте, исмевање традиционалних вредности, постављање новог система чија је суштина дно, празнина, ништавило.  Такав систем, нажалост, опстаје и данас.

Примећијете ли да се данас ствари много брже мењају него раније. Технологија је саму себе надмашила у напредовању и за кратко време постала једна од основних (неприродних) потреба појединаца, и на тај начин ограничила све друге потребе.
У данашње време, већ толико овладала човечанством да је неприметно, а веома брзо постала свакодневна животна активност коју људи упражњавају баш као и основне биолошке потребе, што значи, постали смо зависници технологије и добровољни робови Новог светског потретка, који је светски „Устав“, садржи мноштво „под закона, закона, уредби, наредби, решења…“ и на тај начин неприметно уплетен у све наше животне активности.
Технологију сматрате нечим што је добро и што Вам пружа неограничене могућности информисања, сазнача, обучавања, усавршавања, али све то има позадину која се зове Нови светски поредак.

Почнимо од наметања ауторитета новим генерацијама. Грађења и пропагирања победника, првака, објекта дивљења који заузима трон Бога у очима младих генерација. Обратите пажњу на генерације које тек стасавају. Примећујете ли ко су њихови узори, шта су теме њихових разговора, шта је то што представља њихова интересовања?

Телевизија је Ваш најгори непријатељ у васпитавању детета. Ријалити програми, попут „Великог брата“, „Фарме“, и осталих ступридних садржаја који пропагирају живот под надзором „свевидећег ока“, које се користи као лого самог ријалитија и нама очигледно још увек није довољан разлог за бојкот истих. Затим, нарушавање вредности живота, исмевање морала, части и врлине у текстовима песма „популарних“ васпитача и идола младих генерација. Лажне патриоте, иза којих се крију криминалци, узор су срБске омладине. Зло и изопаченост, постало је уобичајена и опште прихваћена дисциплина у вредновању људских особина. Ствари неједнаке и у срећнија времена ствари које су представљале срамоту, данас су прихваћене као једнаке, нормалне, уобичајене, чак и понос, начин профитирања, срамне индустрије, јавне трговине белим робљем, све има свој бар-код и цену.

Наша највећа трегедија је у томе што не знамо чиме требамо да се поносимо, а чега да се стидимо.
Наша земља је изнедрила толико умова, поклонила човечанству толико великих имена и дела, којима можемо да се поносимо, бар поштујемо, ако не можемо и не умемо да допринесемо слави срБског имена колико су они. Ми Срби барем имамо толико узора, само су нам очи заслељене тренутним светлуцањем кича и шунда и питање је, хоће ли нас та тренутна мрачна светлост заувек ослепети или ћемо ипак успети да прогледамо?

Имамо ли снаге и воље да се вратимо на прави пут или одлучујемо да се препустимо у канџе Новог светског поретка и заувек изгубимо свој идентитет?
Ми бирамо!

Срби и Арбанаси, лажи и истине, чињенице и нашминкана историја

Тешке околности Србије с краја двадесетог века нагоне нас на темељна сагледавања свих проблема, њихових узрока и последица.
Међу овима истакнуто место има Стара Србија, поготово Косово и Метохија и наши односи са Арбанасима. Сви досадашњи ведосни приступи том проблему са срБске стране били су површни и без увођења главних чинилаца у игру.  Што је још горе, наше водеће образовне и научне установе упорно су вршиле замену теза и били неприкосновени гласноговорници који су имали пресудан и кобан утицај не само на поље науке и историје него и на политику и дипломатију. Све је пошло погрешним током после Првог светског рата и стварања Југославије у којој су значајни делови њеног грађанства били продужена рука антисрБске, ватиканске завере. Поразом срБских националинх снага у Дргом светском рату омогућено је наметање једне прокатоличке диктатуре коунистичког типа у којој су Срби били грађани другог реда. Створени су услови да срБске научне и образовне установе са центром у Београду постану барјактари антисрБске завере. Глас истине, науке, глас правде, био је глас вапијућег у пустињи, предмет спрдње или што је био чест случај – разлог за полицијско и судско гоњење. Несумњиво је да су те срБске преображене установе, у којима су водећу улогу имали католици, а које су за то припремане од Берлинског конгреса, нанеле најтежи ударац животним интересима срБског народа и они то зло још и данас чине. Идеје „Велике Албаније“  и арбанашког историјског права на срБске земље, не само на Поморавље и Стару Србију, него и на све остале, створене су у западној Европи (Аустрија, Ватикан) и пренете у Београд где су пропагиране од стране САНУ и Беохрадсог универзитета. Као ”корпус деликти”  стоји уџбеник за трећи разред Основне школе, лекција из историје, где пише:

„Староседеоце је подигла велика сеоба народа. Балканско полуострво и источне Алпе… су пустошили Словени… Зато су староседеоци променили начин живота. Многи су мењали и занимања.  Пошто је због честих пустошења обрађивање постало несигурно и опасно, староседеоци повремено напуштају земљорадњу и све више се опредељују за сточарство. Сточарство је омогућило безбеднији живот и сигурнији опстанак. Пред опашношћу, сточари су се са покретном имовином склањали у планинске, тешко приступачне пределе. Када су Словени напустили запуштене крајеве, погодне за земљорадњу, сточари, староседеоци остали су у тешко приступачним пределима. О староседеоцима се мало зна, јер су били одсечени од путева и културних жаришта… Обичаје, језик и друга културна обечежја сачували су Албанци. Албанци су потомци делимично романизованих Илира. Део досељених Словена примио је језик и обичаје Албанаца и стопио се са њима. “

Писац овог текста је професор Београдског универзитета др Раде Михаљчић. Уџбеник је одобрен на основу позитивних оцена Оцењивачке комисије у саставу: академик др Сима Ћирковић, председник, Надежда Костић, саветник у Школској управи Ниш (школски надзорник за историју у Одељењу Министарства просвете у Нишу) и Иван Лукић, професор историје у основној школи у Сомбору. Министар просвете др Слободан Вуксановић је по питању овог  уџбеника изјавио :

„Анализе саветника у Одељењу за школски програм и уџбенике који је констатовао да уџбеник задовољава стручно-педагошке и програмско-планске захтеве наставе историје у четвртом разреду Основне школе као и чињенице да је уџбеник у потпуности усаглашен са достигнућима историјске науке и истријографије “.

Ово је доказ какве су нам научно просветне установе, професори, академици и министри.
Стратегија арбанашког пришта на срБском телу који треба да се претвори у рак рану, смишљена је у 19. веку од ватикано-немачких планера. У том циљу наука је претворена у служавку, а историја окренута наклавачке. У борби против тог зла ми смо се заштитили штитом истине, а историју вратили на престо наука где јој и јесте место.
Само наука може позитивно да утиче на решавање политичких проблема. Само са утврђивањем и ширешем истине срБски народ се може одбранити од лажне пропаганде која до сада није наилазила на одговарајући одговор. Необавештености и створене залбуде код српског народа о сопственој историји шире се са поколења на поколење. Највећа међу тим заблудама јесте досадашње знање о срБско-арбанашким односима. Тај проблем се не може решити без потпуне научне разраде и уважавања чињеница.
Државним установама и политичким телима требају, ради одбране интегритета и срБских националних интереса, научно обрађени историјски, антропографски и међународно признати правни податци. Имамо посла са фалцификаторима и људима који шире лажну пропаганду са једне стране, а са незналицама, корумпираним и издајнички настројеним елементима са друге стране. Зато наша кација мора да буде одлучна и снажна!

Академик историчар, Јован И. деретић