Крсна слава или празна формалност?

Слава је својеврсна декларација сваког срБског Православног дома.
Светитељи нису неки над-људи, нису они извор своје светости, већ дух свети кога су задобили кроз лични подвиг, путем саможртвене љубави, постом, молитвом, милостивошћу, Богољубљем и човекољубљем, којим је одисао сав њихов живот.  Црква је на њих указивала кроз сву своју историју, одређујући по један дан у години у којем би им се изражавало особито поштовање; њима су посвећивани и храмови, а срБски народ је једини Православни народ који је празновање светитеља из Цркве пренео и у своје домове. Празновање светитеља називамо „слава“ или „Крсно име“. Међутим, слава је и својеврсан тест, који више него било који други догађај показује наш однос, не само према светитељу кога славимо као нашег породичног заштитника, већ у крајњем исходу и према самом Богу, вери нашој Православној, али и према ближњем.

Шта је то „слава“ ?

Слава је молитвено прослављање једног светитеља као заштитника породице и њеног молитвеног заступника пред Богом.  На дан своје славе породица још ревносније прославља и молитвено велича Господа, још усрдније него иначе, моли се свом светом заступнику да молитвено посредује пред Господом за милост и благодат његову, за спасење и вечни живот.
Дакле, онај ко слави славу показује да верује у Господа, прославља и поштује Његове светитеље који су нам узори у животу и вери.

Чињеница је да у наше време многи Срби не знају због чега су њихови преци са толиким жаром бранили и очували древни обичај прослављања светитеља, назван: „Крсна слава“ од којих их не одвојише ни бројни ратови, ни насилна покрштавања. Ретки су и они који нешто више знају о својој Крсној слави, о животу свеца заштитника, време у којем је живео или дела због којих га народ поштује и слави.

На Западу племићке породице имају свој грб, а ми Православни имамо Икону.

Данас славу славе и верујући и неверујући. Уместо Богу и светитељу, важност се даје гозби и гошћену уз присуство по неког хришћанског обележја, које, руку на срце, више дође као украс и сценографски детаљ.
Спремање мрских јела у посне дане, неумерност у алкохолу, псовке, цигарета поред славске свеће и др. не само да је неумесно, већ је у врло штетно. Боље је не славити, него овако вређати и свеца и Бога.
Жалосно је када видимо како се у сусрет слави покреће читава машинерија за припрему трпезе, бесомучна јурњава и нервоза, а неретко у свађе међу укућанима.
А светац?
Он, нем и озбиљан, гледа са позлаћене даске на источном зиду, чека да га се неко ипак сети, док породица напета, нервозна и растројена дочекује дан своје Крсне славе.
Врло често, нарочито у градским срединама, славе се претварају у фестивале снобизма и малограђанштине, својеврсне изложбе специјалитета и посластица, утркивања међу домаћицама, параде неукуса и кича. Нажалост, веома је распрострањена појава да угађамо свом стомаку и гостима већма него Богу и свецима. Реч је о нашој бахатости, већини и не пада на памет одлазак у Цркву на Литургију, због заузетости око припремања трпеза; све се чини у славу стомака уместо у славу Бога.
И док су се на слави некада певале духовне песме и њима се узносила хвала Богу, светитељима и мученицима, данас се славе често претварају у дебатне скупове острашћених странчара и партијаша; испредају се вицеви, препричавају филмови, телевизијске серије, коментаришу утакмице и спортски догађаји. Каква промашеност и каква срамота! Каква журка и крканлук на који се троши огромна количина новца, а да притом нико и не мари за милосрђе према онима који немају ни за кору хлеба.
Разликујмо битно од небитног, одвојмо прослављање светитеља од гозбе, славу од весеља. Упоредимо свој живот са животом и делима нашег светитеља и исправимо га према светитељевом примеру. Немојмо  правити од славе никакав пир и весеље које ће јој одузети смисао; запитајмо се да ли су светитељи Божији од којих су многи били испосници и мученици задовољни нашим начином слављења њиховог имена и да ли ће нама оваквима какви смо бити заступници пред Богом или не?
Чувајмо се самих себе.
Ако своје славе овако славимо, онда је боље да их не славимо. Да свеце Божје не вређамо, милост и благослов Божју од нас не удаљујемо; јер слава је Божја, тиха и мирна, она је лакоћа радости и љубави према Богу, светима и ближњима. Зато, све што радите у славу Божју радите. Да би Богу било угодно и свецу мило, а Вама и Вашим породицама на благослов било.

http://www.prijateljboziji.com

Advertisements

One thought on “Крсна слава или празна формалност?

  1. Све тачно!
    06.05.2014. 21:31, Бојана Обрадовић је
    написао/ла:

    > Бојана Обрадовић posted: „Слава је својеврсна декларација сваког
    > срБског Православног дома. Црква је на њих указивала кроз сву своју
    > историју, одређујући по један дан у години у којем би им се изражавало
    > особито поштовање; њима су посвећивани и храмови, а срБски народ је једини
    > П“

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се / Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се / Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се / Промени )

Google+ photo

Коментаришет користећи свој Google+ налог. Одјавите се / Промени )

Повезивање са %s