Ауторитети младих, пут безнађа

Када бисмо живот у Србији, почевши само од 90-их година, до дана данашњег упоредили са филмом, дефинитивно би га сврстали у трагедије.

Злогласне деведесете такав глас не прати без разлога. Највише ратова, криминала, лоших узора, пропагирање неморала, сатанизма, сарказма, лажи, преваре, неморалности сваке врсте, исмевање традиционалних вредности, постављање новог система чија је суштина дно, празнина, ништавило.  Такав систем, нажалост, опстаје и данас.

Примећијете ли да се данас ствари много брже мењају него раније. Технологија је саму себе надмашила у напредовању и за кратко време постала једна од основних (неприродних) потреба појединаца, и на тај начин ограничила све друге потребе.
У данашње време, већ толико овладала човечанством да је неприметно, а веома брзо постала свакодневна животна активност коју људи упражњавају баш као и основне биолошке потребе, што значи, постали смо зависници технологије и добровољни робови Новог светског потретка, који је светски „Устав“, садржи мноштво „под закона, закона, уредби, наредби, решења…“ и на тај начин неприметно уплетен у све наше животне активности.
Технологију сматрате нечим што је добро и што Вам пружа неограничене могућности информисања, сазнача, обучавања, усавршавања, али све то има позадину која се зове Нови светски поредак.

Почнимо од наметања ауторитета новим генерацијама. Грађења и пропагирања победника, првака, објекта дивљења који заузима трон Бога у очима младих генерација. Обратите пажњу на генерације које тек стасавају. Примећујете ли ко су њихови узори, шта су теме њихових разговора, шта је то што представља њихова интересовања?

Телевизија је Ваш најгори непријатељ у васпитавању детета. Ријалити програми, попут „Великог брата“, „Фарме“, и осталих ступридних садржаја који пропагирају живот под надзором „свевидећег ока“, које се користи као лого самог ријалитија и нама очигледно још увек није довољан разлог за бојкот истих. Затим, нарушавање вредности живота, исмевање морала, части и врлине у текстовима песма „популарних“ васпитача и идола младих генерација. Лажне патриоте, иза којих се крију криминалци, узор су срБске омладине. Зло и изопаченост, постало је уобичајена и опште прихваћена дисциплина у вредновању људских особина. Ствари неједнаке и у срећнија времена ствари које су представљале срамоту, данас су прихваћене као једнаке, нормалне, уобичајене, чак и понос, начин профитирања, срамне индустрије, јавне трговине белим робљем, све има свој бар-код и цену.

Наша највећа трегедија је у томе што не знамо чиме требамо да се поносимо, а чега да се стидимо.
Наша земља је изнедрила толико умова, поклонила човечанству толико великих имена и дела, којима можемо да се поносимо, бар поштујемо, ако не можемо и не умемо да допринесемо слави срБског имена колико су они. Ми Срби барем имамо толико узора, само су нам очи заслељене тренутним светлуцањем кича и шунда и питање је, хоће ли нас та тренутна мрачна светлост заувек ослепети или ћемо ипак успети да прогледамо?

Имамо ли снаге и воље да се вратимо на прави пут или одлучујемо да се препустимо у канџе Новог светског поретка и заувек изгубимо свој идентитет?
Ми бирамо!

Advertisements