Видовдан

Значај Видовдана за срБски народ потиче од историјских догађаја који су везани за тај датум.
Од свих најзначајнији је Косовски бој, погибија кнеза Лазара и пропаст срБског царства, па се од  почетка ХХ века слави и црквени празник Светог великомученика кнеза Лазара и светих срБских мученика.

„Косово и Метохија је бит нашег народа, наша душа, наша историја и садашњост, наша будућност. Косово и Метохија је отаџбина сваког Србина ма где он био рођен и ма где он живео, јер тамо су гробови отаца и дедова наших, све наше најмилије и најсветије, корен наш. Историја нашег народа вековима је исписивана на Косову и Метохији, видовданска традиција борбе за слободу, светиње, страдање, јунаштво, посрнуће и васкрснуће. Ту историју не смемо да заборавимо нити да се стидимо. На крају 20. века, 1998/1999. Године, поново су на Косову и Метохији исписане најсветлије старанице нове срБске историје. Та књига историје не сме бити затворена. Јединствени као народ, поучени вековним искуством и сазнањем да нема Србије, ни србства без Косова и Метохије, на нама је света обавеза да поново на Косову и Метохији испишемо будућност, која ће једног дана бити историја, и да на Газиместану положимо заклетву нашим прецима да смо разумели њихову поруку да само слога Србина спашава, да смо се уздигли инад свих међусобних свађа и подела, да смо злу коб србског раздора затворили тамо одакле никада неће моћи да нас дели и раздваја и да смо, коначно, постали оно што јесмо-Срби, јединствени, сложни, јаки, поносни, усправни и своји на своме. Херојском одбраном на Косову и Метохији сачувана је слобода Србије, сачувана је шанса за будућност. Историја се понавља, кад-тад вратићемо се на Косово и Метохију. А до тада ми потомци светог кнеза Лазара и његових Обилића, борићемо се ЗА СЛОБОДУ СРБИЈЕ!!!“

-одломак из књиге- „Други косовски бој“
-писца: Милована Дрецуна.

СрБска православна црква и верници данас обележавају Видовдан, када црква вековима даје помен кнезу Лазару Хребељановићу и срБским ратницима погинулим у бици са Турцима на Косову пољу 1389. године.

Видовдан, празник сећања на косовску погибију, обележен је црвеним словом у календару СПЦ, а за назив празника везује се Свети Вид који је, према „Прологу“ владике Николаја пореклом са Сицилије, а хришћанство је задужио подвизма у време цара Диоклецијана, великог прогонитеља хришћана.
Као што хришћани у страдању и васкрсавању Исуса Христоса виде наду за боља времена, тако је и ова битка носила наду за неко будуће ослобођење целе нације.
Према предању цркве, уочи боја на Косову кнезу Лазару се јавио анђео Господњи, а његове речи забележио је народни песник: „Којем ћеш се приволети царству дал’ земаљском или небескоме?“ Његове мошти почивају у његовој задужбини манастиру Раваници.
Видовдан није празник радости, не игра се и не пева, а људи се присећају палих ратника и обилазе њихове гробове.

Данас је 624 године од како над сваким Србином стоји клетва Светог Великомученика Косовског Лазара.

„Ко је Србин и србскога рода и од србска крви и колена, а не дошо’ у бој на Косово, од руке му ништа не родило,  рујно вино, ни пшеница бела, не имао пољског берићета, ни у дому од срца порода, рђом капо’ док му је колена.”

Advertisements