Годишњица бомбардовања Србије

24. марта 1999. године у 20:45 часова почела је ваздушна агресија НАТО-а на Савезну Републику Југославију.

Бомбардовани су војни циљеви, да би се касније напади проширили и на привредне и цивилне циљеве. У нападима који су без прекида трајали 78 дана тешко су оштећени инфраструктура, привредни објекти, школе, здравствене установе, медијске куће, споменици културе, цркве и манастири. Процене штете коју је имала СРЈ крећу се од 30 до 100 милијарди долара. Коначан број жртава званично није саопштен, а срБске процене се крећу између 1.200 и 2.500 погинулих и око 5.000 рањених.

 

Од циљева који се не могу сматрати „војним“ најпознатији су:

Напад на путнички воз у Грделичкој клисури је изведен 12. априла 1999. године (другог дана Православног Ускрса), када је авион НАТО пакта испалио две ракете и погодио путнички воз који је прелазио преко железничког моста на Јужној Морави у Грделичкој клусури. У експлозији и пламену од ових погодака изгинуло је и повређено много путника.

Грделица 1999.

Авалски телевизијски торањ, срушен је 29. априла 1999. године авионском бомбом 37-ог дана бомбардовања. До рушења Светског трговинског центра 11. септембра 2001. године Авалски торањ је био највиши срушени објекат на свету.

Авалски торањ

Петроварадински мост 1. април 1999. година.

Око 5 сати ујутро у Новом Саду бомбардован је Петроварадински мост који повезује Нови Сад и Патроварадин. Мост је тотално срушен, и само његов врх је остао да вири из Дунава.

Петроварадински мост

Рафинерија у Панчеву,  гађана  је 4. априла 1999. године око 4:30 са две ракете бомбардована je рафинерија нафте, погођена РЈ Енергана. Погинула 2 радника а 4 задобило тешке телесне повреде.

Рафинерија

Зграда РТС-а, Око 2:06 бомбардована зграда Радио-Телевизије Србије у Абердаревој улици у Београду. Погинуло 16 особа, 3 задобило тешке а 13 лаке телесне повреде.

зграда РТС-а

Бомбардовање Ниша касетним бомбама десило се 7. маја 1999. године. То је један од најозбиљнијих инцидената у којем је дошло до страдања цивила коришћењем касетних бомби.

Напад на аутобус код Лужана догодио се 1. маја 1999. у 13:50. У нападу је пројектилом погођен аутобус Ниш-експреса који је прелазио мост у месту Лужане, 20 km северно од Приштине. Пројектил је преполовио аутобус након чега је један део пао у реку а други је остао на мосту. Напад је преживело четри путника. У другом нападу, који је уследио 50 минута касније, оштећено је амбулантно возило које је дошло да помогне повређенима, а један лекар службе хитне помоћи је повређен. У нападу је страдало 60 људи укључујући 15 деце. НАТО је 2. маја признао одговорност за напад на аутобус, али је изнео твдрњу да је аутобус „случајно погођен” и да је мета напада био мост којим су се кретале снаге војске и полицијe.

Бомбардовање - аутобус Ниш-експреса, Лужане-Приштина

Бомбардовање кинеске амбасаде у Београду је био озбиљан дипломатски инцидент који се догодио 7. маја 1999. увече, у 23:45, три пројектила НАТО алијансе су погодила зграду амбасаде Народне Републике Кине, у Новом Београду. У нападу је погинуло троје кинеских држављана, више их је рањено. НАТО је изразио жаљење због инцидента уз образложење да је до напада дошло услед застарелих мапа које је доставила ЦИА. У данима након напада на амбасаду, у многим градовима света, као што су Копенхаген, Бангкок, Сингапур, Токио, Тел Авив, Исламабад, и други, су одржавани протести испред америчких амбасада или конзуларних представништава.

Кинеска амбасада 1999

Бомбардовање је почело у пролеће 1999. године, без предходне објаве рата, без обзира на одредбе десетина међународних конвенција о људским правима и спречавању злочина против човечности и мира. Запретили су да ће нашу војску поразити и уништити за три-четири дана, да ће нашу земљу ”вратити у камено доба”  и да ћемо на коленима молити за опроштај ”Милосрдног анђела”.  Као одговор на ”нашу претњу да ћемо се бранити” , припремили су до тада, највећу армаду, чији су економски и борбени потенцијали били преко 600 пута већи од наших борбених могућности.  За сваки случај припремили су и, нажалост, употребили преко десет тона радио-активне муниције. Историјска је истина да ни толика сила, лажи и преваре као и почињени злочини према цивилном становништву нису успели да нас поразе. Нису успели јер је у саставу Војске Србије било више десетина хиљада Обилића, који су бранили свету срБску земљу косметску, иза чијих леђа није било резервних положаја и  који су између неслоге и смрти, изабрали смрт и тако постали део наше неотуђиве историје.

Историјска и свеколика људска цивилизација и сам Бог, сведоци су да ми Срби ни овог пута немамо чега да се стидимо. Криви смо колико и наши преци који су своја огњишта саградили на крвавом Балкану, на епицентру моћног запада у 20. веку. Криви смо јер смо бранили своју земљу, животе, децу, сваки педаљ наше свете земље и што смо при томе уместо њиховог принципа крволочности применили принцип човечанства. А зарад истине и поколења, нека о томе посведоче речи америчког генерала Шорта, главнокоманујућег авијације НАТО, који је био принуђен да, без гриже савести на годишњицу агресије 2002. године каже: ” Цивилни циљеви у Србији су гађани у нашем очајничком тражењу излаза, јер бомбардовање није успело да изазове жељене ефекте уништења потенцијала Војске Србије”.

 

One thought on “Годишњица бомбардовања Србије

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s