Наш пут отуђења -Где грешимо?!

Време мења погледе на већину ствари. Време може да брише, памти, заборавља и мења. Најјачи фактори коју утичу на промене и величину грешке јесу људи. Људи су променили сва правила, схватања, вредности, критеријуме и односе међу људима.

Као народ постајемо све отуђенији и незаинтересованији сами за себе. Несвесно се прилагођавамо времену, уместо да се оно прилагоди нама. Свесно постајемо жртве утицаја Запада, лако прихватамо све што нам намећу и постајемо њихове играчке.

-Свако иоле свестан и разуман, може да се одупре страном устицају и размишља својом главом. Постајемо жртве, а да тога нисмо ни свесни, неко размишља уместо нас, говори уместо нас, васпита нам децу, а ми радимо за њега!

Како?!

Тако што гледамо ТВ. мислећи да је истина све што чујемо, паметно све што видимо, лепо све што је шарено, да је талентован свако ко држи микрофон, да им стварно значи ваш глас, да ћете добити посао, да је температура 30С, да ћете зарадити купујући, да се храните здраво, да је динар слабији од евра, да је црно у ствари бело,а бело у ствари црно,  да ћемо ући у Европу, да је на Косову мирно, да су Срби претукли Албанца, да се у скупштини размишља.

Или тако што немате за хлеб, а купити новине, да се информишете о томе како су Бубамара, Вики, Мики и Стоја провеле лето на Хавајима, ко је са ким раскинуо, ко се са ким “спанђао“, како је Лепа Брена сломила нокат, колико коштају Карлеушине ципеле, шта је Цеца обукла на концерту, ко се напио, а ко избламирао, шта пише у хороскопу, колико је хлеб од сутра скупљи.

Ни сопствено дете више није Ваше власништво, Ви сте га родили, Ви га храните, облачите, школујете, издржавате, код Вас живи, али није Ваше. Можете да забраните гледање ТВ-а, коришћење интернета, али не можете да га сачувате друштва. Свако од нас мора сам да прође тај пут.

Школа је установа предвиђена за учење, дружење, стварање радне навике. Место у ком смо упознали људе са којима можда никада не бих желели да имамо било какав контакт. У школи смо осуђени једни да друге, на свакодневно виђање, комуницирање, размену мишљења и подсвесни утицај на формирање личности појединца. Основно образовање је обавезно, ту се срећу деца из различитих породица, са различитим ставовима и навикама. Деца ће трећину дана проводити заједно, зближити се и асимилирати. Тако да је дете препуштено само себи чим изађе из куће, све је на његовој личној одлуци, да ли ће радити исто што и вршњаци, ићи исто где и они,  пробати исто што и они, да ли ће успети да манипулишу његовим одлукама, све је на њему. У људској природи је да не воли стеге и забране, тако да није решење кажњавање и брањење. Провокације вршњака, могу довести до жеље за доказивањем и самим тим до погрешне одлуке која касније може бити и кобна или оставити дубоке последице. У периоду адолесценције, већи утицај на формирање личности има друштво него родитељ, тако да овај период може бити пресудан у животу детета. Чест случај је и да родитељи изгубе ауторитет.

Нажалост у нашем друштву већина је оних који носе главу због фризуре и размишљају “pink“. Такве људе једноставно не можемо да избегнемо, јер су нажалост у већини, па нам намећу њихова “схватања“, музику, моду, критеријум, систем вредности.

Ако ДАНАС слободно размишљаш, поштујеш веру, пишеш Ћирилицом, поносиш се тиме што си Србин, имаш изграђен став, не дозвољаваш манипулацију, не подлежеш утицају већине,  не слушаш турбо-фолк, не гледаш “пинк“, зваћеш се “хејтер“и “сељак“ –  (поштен човек који зарађује за живот обрађујући земљу,  у данашњем друштву његово занимање се користи као увреда најгоре врсте.  Зашто?  Не знамо).

Али буди поносан на то што не припадаш већини која одише просечношћу, сажали се и покушај да их промениш, због будућности ове земље! 

Advertisements